Н1: Аустралијска компанија „Стрикланд Металс“ на планини Рогозна код Новог Пазара увелико тражи злато. Професор Бранимир Јованчићевић: Да би се то злато физички извукло једна велика површина ће бити потпуно девастирана

Док су се грађани Србије забавили литијумом, Аустралијанци по Србији траже злато. На планини Рогозна код Новог Пазара увелико узимају узорке. Аустралијска компанија „Стрицкланд Металс“ саопштила је да „Рогозна има потенцијал да прерасте у једно од највећих неразвијених налазишта злата на свету“.

Није питање да ли га има, одговарају са – већ колико. Бушотина на 1.300 метара надморске висине, сакривена у шуми планине Рогозна, само је једна од четири локације на којима је нађено злато.

У истражна бушења аустралијска компанија је укључила четири машине. Јер, злато је откривено на четири локације. Према нашим сазнањима, на Рогозни их има бар шест. Из „Стрицкланда“ су саопштили да су на њима пронашли од 2 до 5.6 грама по тони златног еквивалента.

Истраживања аустралијске компаније показала су да на планини има око 170 тона златног еквивалента.

„Шта то значи? Да то злато заправо захвата један велики простор. Да би се злато физички извукло из те своје формације једна велика површина ће бити потпуно девастирана“, објашњава за Н1 професор Хемијског факултета у Београду Бранимир Јованчићевић.

Количина злата коју је аустралијска компанија пронашла довољна је да се крене са експлоатацијом.

„Злато је могуће извући из једне такве формације само са једним додатним хемијско-технолошким поступком. Постоје два начина извлачења злата из његове активне средине. Први поступак је са живом, а други са цијанидом. Не зна се који је опаснији за животну средину“, каже професор Јованчићевић.

У подножју Рогозне налази се Нови Пазар. Али, становници овог града не знају шта се дешава на планини. Зна ли локална власт? Ово питање је поставио Един Зећировић, одборник Грађанског покрета Санџака. Али, одговора нема.

„Уколико овде дође до некаквих рударских активности, нарочито ако буду рудници отвореног типа и ако дође до веће експлоатације, па чак и ако буду са унутрашњим окнима, опет ће та јаловина морати да се депонује негде на овом подручју“, рекао је Зећировић.

„Имали само један такав случај у прошлости. Када се једно такво цијанидно јаловиште девастирало у Румунији. И скоро цела Тиса је због тога била загађена. Био је прави помор рибе“, каже професор Јованчићевић.

Док неко размишља о еколошким последицама, некоме је преча зарада. На бушотинама аустралијске компаније ради локално становништво. Кажу да су задовољни платама.

„Док смо их посматрали на локацијама како смерно и одговорно постављају све оне цеви и раде на убушавању. Пало ми је на памет да ли ти људи уопште размишљају да ће баш то испитивање и истраживање натерати њихову децу или унуке да се иселе са ових простора“, рекао је Зећировић.

Истраживања су показала да ова планина не крије само злато, већ и бакар и сребро. Сматра се да племенитих метала на Рогозни има за пола Европе.

Да је рударење на Рогозни озбиља опција, указује податак да ће постојати пут од Рогозне до Руднице, иначе последње железничке станице пре уласка на Косово. Тамо би злато и остали метали могли да се товаре у теретни вагони.

Влада Србије креће у пројекат модернизације пруге од Краљева до Руднице. Пројекат постоји и ускоро ће бити део Просторног плана железничке инфраструктуре. План је да возови достижу брзине 80 км/х, и да се достигне ниво железничког саобраћаја као у државама ЕУ.

Извор:
НСПМ