МИЛО РАУ: Шолц је позвао Србе да се жртвују за Европу

litijum

Преносимо у целости говор којим је Мило Рау у среду отворио Битеф, а о коме се још увек прича. „Шолц је позвао Србе да се жртвују за Европу, за такозвану ’одрживу’ енергију. ’Европа’ значи, наравно – Фолксваген. Расељавање 20.000 породица и тровање плодног тла за наредне генерација. Да, то је оно што ’одрживо’ значи – одрживо у смрти“, рекао је између осталог

Битеф је почео у среду, до сад су већ одигране три од десет представа Главног програма, а још увек се прича о говору швајцарског редитеља Мила Рауа којим је отворио ово издање Београдског интернационалног театарског фестивала.

Разумљиво, био је то говор за  антологију. Зато ћемо га ускоро пренети у целости.

Мило Рау (1977)  је потписао преко 50 представа, филмова, књига и акција, сад је уметнички директор Бечког фестивала. Ангажован је у МСТ (Мовименто дос Трабалхадорес Сем Терра), највећем (земљо)радничком покрету без власништва над земљом, око којег је окупљено близу милион људи, а тренутно је врло активан и у уметничко – политичкој кампањи против јачања деснице у Аустрији.

„Ако позориште не покушава и не жели да оствари оно о чему прича, а то су увек цивилизацијске моралне, друштвене и културне вредности, онда оно није истинито и није позориште“, рекао је „Данасу“ пред Битеф.

На 58. Битефу, 2. и 3. октобра у „Атељеу 212“, биће његова „Антигону у Амазону“, пројекат који се базира на отимању земље и страшном масакру земљорадника у Бразилу 1996. године. Биће немогуће не гледати је у светлу његовог говора:

„Драга публико,

Веома сам срећан што сам овде, у Београду, на Битеф фестивалу. Волим овај фестивал из многих разлога: то је фестивал који је уједно и локалан и интернационалан. Фестивал који је подједнако посвећен лепоти и протесту. Храбар, разноврстан фестивал.

Сећам се кад сам био први пут на Битефу, пре тачно 10 година, 2014. године. У то време возио сам се кроз бившу Југославију малим фолксвагеном, а за воланом је била бриљантна словеначка селекторка, Невенка Копрившек, која је, нажалост, у међувремену преминула. Радили смо истраживање за наш комад Мрачно доба о грађанским ратовима у бившој Југославији.

Возили смо се од Словеније, кроз Хрватску, до Београда, и од Београда, кроз Босну, до Сребренице и Сарајева – кроз све градове чија имена ми западњаци знамо због ратова и масакра који су се у прошлом веку ту догодили. Сећам се колико сам био под утиском што сам у Београду још увек могао да видим трагове НАТО бомбардовања. Сећам се да сам на Битефу 2014. године погледао представу о Гаврилу Принципу, човеку који је 1914. убио Франца Фердинанда. На крају мог путовања кроз бившу Југославију попио сам кафу у Хотелу Европа, у Сарајеву, где је Франц Фердинанд попио своју последњу кафу пре него што ће бити устрељен.

Јутрос кад сам стигао чуо сам да је још неко летос стигао фолксвагеном у Србију – био је то немачки канцелар Олаф Шолц. Дошао је да промовише ископавање литијума за потребе немачке аутомобилске индустрије, недалеко одавде, у долини Јадра. Шолц је позвао Србе да се жртвују за Европу, за такозвану ’одрживу’ енергију. ’Европа’ значи, наравно – Фолксваген. Расељавање 20000 породица и тровање плодног тла за наредне генерација. Да, то је оно што ’одрживо’ значи – одрживо у смрти.

’Показаћу ти страх у прегршти праха’, како је Т.С. Елиот написао у Пустој земљи након И Светског рата. Данас смо сведоци једног другог рата – економског рата који претвара читаве државе у пусту земљу, земљу туге и страха. Овај пут нисам дошао фолксвагеном у Београд, дошао сам са грчком трагедијом: комадом Антигона у Амазону, о борби бразилског Покрета земљорадника без земље (МСТ) против модерних рударских компанија – о борби Антигоне, тебанске принцезе, против њеног ујака Креонта, грчког Олафа Шолца.

Амазон је удаљен 10.000 километара одавде, али живимо у глобализованом свету: иста трагедија, иста пуста земља је свуда. Као у тинејџерском филму о чудовиштима, иста компанија, Рио Тинто, копа литијум у Србији и боксит у Амазону – минерале потребне за ’одрживу’ будућност Фолксвагена. Није ни чудо што у Амазону постоји изрека: ’Кад чујеш реч одрживо бежи колико те ноге носе’.

Ја, међутим, сматрам – а то је и порука Антигоне – боље је бранити своју земљу. Антигонина борба је свуда и њено изричито НЕ отимању земље подједнако је потребно у Србији као и у Бразилу. ’Лепота ће спасити свет’, цитат из Идиота Достојевског, тема је овогодишњег Битефа. Канцелар Шолц, Фолксваген, Рио Тинто: они не желе да спасу свет, они желе да спасу своју моћ и своје банковне рачуне. У свим земљама, било да се ради о Европи или Бразилу, управо ти људи који речи народ и отаџбина користе највише – националисти – продаће лепоте своје земље интернационалним инвеститорима: неки немачки Креонт, или српски Креонт, бразилски Креонт итд.

’Много је страшних ствари, ал’ од човека ништа страшније није’ – ово је најпознатији цитат из Антигоне. Да, постоји нешто страшно, чудовишно, нешто ужасно у нама, људима. Нешто због чега понекад осетим нагон да седнем и урлам. Зато вас молим: будимо сви као Антигона. Будимо сви као Идиот Достојевског: будимо наивни, рецимо НЕ смртоносној идеологији нашег времена. Боримо се за Лепоту, за Лепоту живота, за Лепоту природе – наше истинске отаџбине.

Када сам био у Амазону, једна реченица била је исписана на свим књигама и заставама: ’Ми негујемо земљу и она негује нас’. Оно што ми учинимо земљи биће учињено нама. Било да се ради о љубави или мржњи, нежности или похлепи. Да, живимо у Мрачним временима поново, ратови нас окружују. ’Имамо мало времена да усрећимо живе, а целу вечност да волимо мртве’, како пише Софокле у Антигони. Зато славимо Лепоту, заједништво и поштовање, овде у Београду, и где год да смо.

Проглашавам 58. Битеф отвореним.“

Извор:
ГЛАС