Пепе Ескобар о самиту у Казању: Да ли је на помолу нови Бретон Вудс и стварање ММФ-а БРИКС-а

Реформисана Нова развојна банка, вероватно следеће године под новим руским председништвом, требало би да има све што је потребно да постане ММФ БРИКС-а, наводи се мишљење познатог америчког економисте Мајкла Хадсона

Мање од месец дана пре кључног годишњег самита БРИКС-а у Казању под руским председништвом, у Москви и другим евроазијским престоницама воде се озбиљне дискусије о томе шта би требало да буде за столом на пољу дедоларизације и алтернативног платног система, пише Пепе Ескобар у ауторском тексту за Спутњик.

Почетком месеца, шеф радне групе за финансијске услуге Пословног савета БРИКС-а Андреј Михаилишин, детаљно је изнео листу најбољих пројеката који се разматрају. Они укључују: заједничку обрачунску јединицу, платформу за мултилатерална поравнања и плаћања у дигиталним валутама БРИКС-а, која повезује финансијска тржишта чланица (БРИКС бриџ), систем плаћања заснован на блокчејну који у потпуности заобилази амерички долар (БРИКС пеј), депозитара за поравнања, систем осигурања и што је најважније, агенцију за рејтинг БРИКС-а, независну од западних гиганата.

Оно што је у питању је изузетно сложен дизајн потпуно новог финансијског система – децентрализованог и који користи дигиталну технологију.

Ескобар пише да је на његово питање, које је поставио двојици руских стручњака који су желели да остану анонимни о томе да ли је БРИКС спреман да следећег месеца постане играч у Казању и шта би требало да буде на столу у смислу стратегије успостављања алтернативног система плаћања, добио одговор да је дошло време да БРИКС постане прави играч.

„Свет то захтева. Лидери земаља БРИКС-а то јасно разумеју“, рекао је један од њих, док је други указао на важност постизања обострано договорених обавеза о измирењу финансијских трансакција.

„Треба се на прави начин позабавити питањем прекограничног плаћања. Најбољи механизам би требало да буде заснован на Новој развојној банци (НДБ), с обзиром на то да Русија има мандат да предложи новог председника те организације. Ко год да буде кандидат, прекогранична плаћања би требало да буду на врху његовог дневног реда“, сматра други аналитичар.

Ескобар даље пише, да како сада ствари стоје у упућеним круговима у Москви се прича извршни директор ММФФ-а за Русију Алексеј Можин, извршни директор ММФ-а за Русију, има 60 одсто шансе да буде именован у НДБ. Истовремено, Ксенија Јудајева, бивша заменица директорке руске Централне банке Елвире Набиулине, могла би да постане нови представник у ММФ-у.

Дакле, оно што може бити у плану је реконструкција НДБ/ММФ на руском фронту. Фокус би требало да буде на потенцијалу будуће продуктивне промене уместо на пропуштеним приликама, пише Ескобар.

Он подсећа да досадашња политика НДБ-а није била баш револуционарна с обзиром на то да су статути банке везани за амерички долар.

Нови споразум би могао да постави НДБ као полугу за реформу ММФ-а, а не као алтернативу.

Ескобар у анализи наводи и мишљење које је добио од познатог америчког економисте професора Мајкла Хадсона који наводи да би „требало да се створи нова институција – Централна банка, овлашћена да издаје кредит за финансирање трговинских и платних дефицита неких земаља, са вештачком наднационалном валутом сличном СДР-у (Специјална права вучења, коју користи ММФ).

Професор Хадсон тврди да би то био ММФ БРИКС-а. Његови кредити или биланс стања би били само за поравнања између влада, а не валута којом се углавном тргује. Претварање такве наднационалне валуте у шпекулативно средство за широку трговину увело би велику нестабилност и не би допринело потребној стабилности биланса банковног трансфера.

Реформисани НДБ, вероватно следеће године под новим руским председништвом, требало би да има све што је потребно да постане „ММФ БРИКС-а“, истиче се у тексту.

Професор Хадсон додаје да „како би успела, конференција у Казању треба да буде Бретон Вудс БРИКС-а“, алудирајући на састанак у овом америчком граду на којем су основани ММФ и Међународна банка за обнову и развој.

„Можда је прерано да се говори о свршеном чину. Можда би то било место да се отвори низ алтернатива, укључујући оно што би се десило ако се ‘не ради ништа’ и иде са тренутним системом ММФ-а. Чињеница да је ММФ управо отказао своје путовање да анализира руску економију може бити катализатор“, наводи Хадсон.

Он се заправо директно позива на извршног директора ММФ-а за Русију Алексеја Можина, који је потврдио да је ММФ требало да дође у Русију на консултације, као део њиховог годишњег прегледа руске економије, али га је отказао због „техничке неспремности“.

Професор Хадсон указује и на „постојећи прекомерни доларски дуг чланица БРИКС-а“ и наводи да то представља велики проблем, али и да банка БРИКС-а НДБ не би требало да финансира дефиците земаља чланица за таква плаћања.

У сваком случају, амерички економиста каже да жели да буде део новог, текућег процеса.

„Замислите ако БРИКС плус успе да то изведе: добијање споразума који је одобрила глобална већина о новом, правичном, поштеном финансијском систему, а затим га представи 35 билиона долара задуженој суперсили као свршен чин“, закључује Пепе Ескобар.

Извор:
РТ