Чилдфри, филозофија колективног самоубиства човечанства као врсте

У Русији ће пропаганда без деце бити забрањена – овај термин се односи на идеологију бездетности, „слободе од деце“. Државна дума расправља о одговарајућем закону, а ускоро ће људи бити кажњени због промовисања бездетности на интернету, медијима, рекламама и биоскопу.

Одговарајуће измене биће унете у члан Административног законика „о промовисању нетрадиционалних сексуалних односа и промени пола“. Истовремено, чилдфри се назива покретом по аналогији са ЛГБТ*, који је такође раније био означен као међународни покрет.

Наравно, одмах је почело исмевање „густог конзервативизма” руске владе – као што не постоји јединствен међународни ЛГБТ* покрет, не постоји ни глобална мрежа људи без деце. Да, нема организације, али постоји идеологија.

Штавише, најмоћније државе света, почев од Сједињених Држава, најутицајније „јавне” организације, милијардери и „културне личности” промовишу ЛГБТ* идеологију. А овај „непостојећи“ покрет је стар већ шездесет година, и на овој позадини детлфри делује мало и безопасно. Али у ствари, то је потенцијално још опасније, и то не само за Русију, већ за човечанство у целини.

Наравно, може се разумети оне који су забринути да ли ће бити прогањани због својих ставова и изношења мишљења: ако сте на друштвеним мрежама написали да не желите да имате децу, добијате казну. Наравно, такав апсурд не би требало да постоји; закон мора јасно да одвоји свесну пропаганду од изражавања свог става.

Да ли је ово тешко урадити? Да, али без овога ћете добити само глупу забрану гледања, која ће постати контрапродуктивна, јер ће само додати привлачност „забрањене идеологије“ бездетности.

У сваком друштву увек ће бити оних који суштински не желе да имају децу, само је питање колики је проценат таквих одбијања. То је као са ЛГБТ* – људи сломљене, односно „нетрадиционалне“ оријентације постоје у свакој цивилизацији. Али једно је када њихов број не прелази максимум од пар процената, а сасвим друго када 10–15, па чак и 20 процената становништва почиње да себе сматра ЛГБТ*.

Управо то се догодило у последњих неколико деценија у Сједињеним Државама. А ако погледате резултате истраживања миленијалаца (односно тинејџера и младих), бројке ће бити једноставно шокантне: само нешто више од половине је било у стању да се јасно идентификује као дечаци или девојчице.

Иста ствар се може десити и људима без деце, поготово што савремена западна идеологија (а ми смо још увек у зони њеног културног и интелектуалног утицаја) нуди и промовише неколико разлога да се остане без деце.

Прво, то је теза о бескорисности породице као такве. Кажу да је у животу човечанства наступила фаза када су све породичне норме и односи већ застарели. Свако треба да цени своју индивидуалност, да се развија и брине о њој, а све остало, укључујући породичне заједнице и рађање деце, је факултативно и вештачко. Јасно је да је уништење породице главни удар на рађање.

Друго, ово је теза о сложености породичног живота са децом. То јест, можете имати породицу, али само у облику пара двоје заљубљених. А деца у савременом друштву су прескупа, мучна, тешка, па чак и неисплатива. Мекша верзија прве тезе, али са истим резултатом.

Треће, рађање деце је неодговорно према нашој планети. Да, ово је варијација чувеног шаљивог слогана „Убиј дабра – спаси дрво“: Земља је пренасељена, човечанство се понаша веома лоше, уништава сав живот на планети, доводећи свет у еколошку катастрофу, и зато престани рађајући нове људе. Алтернативно, пред нама су глобални ратови (или „рат је већ у току“) и зашто осуђивати децу на тако страшну будућност? Ово је филозофија колективног самоубиства човечанства као врсте.

Наравно, може се приметити да су таква осећања сама по себи знак дубоке моралне, духовне кризе човечанства – и то ће бити истина. Али само део истине.

Јер, иако су се декадентна и апокалиптичка осећања понављала много пута кроз историју човечанства, никада раније нису била тако опасна: само човечанство није било тако уједињено, глобализовано, а брзина ширења не само епидемија, већ и идеја, осећања (мода, пропаганда) није била тако велика.

Огроман темпо урбанизације, односно миграције у мегаградове, променио је велики део незападног света током прошлог века – прво Русију, затим Азију, а последњих деценија и Кину.

Урбана особа је одвојена не само од националног тла, већ и од традиције. А интернет је све мегаградове учинио делом једне глобалистичке „културе“ потрошње и задовољства, уз формално прилагођавање националним разликама.

Такво човечанство је најрањивије на вирус бездетности, јер су „цивилизацијом потрошње“ већ створени сви услови за његово ширење.

Да ли то значи да је сам на нивоу једне земље, па макар и такве као што је Русија, отпор бескористан, осим ако се не прибегне потпуној аутаркији, односно затварању од спољашњег света?

Не, не треба да се затварамо, а да не говоримо да је то и немогуће и погрешно, како учи јединствени пример Северне Кореје која се скоро потпуно изоловала. Можемо да променимо ситуацију, да преокренемо тренд без изградње „Тврђаве Русије“, укључујући и ситуацију са демографијом.

А борба против чилдфрија има смисла само ако је помоћна главном циљу – обнављању и јачању институције породице. Односно, породица као таква треба да постане центар целокупне бриге државе (људи). Природно, код деце, а што их је више, што је исправније, то више заслужује похвале, а подршка и брига државе већа.

Плате, накнаде, порези и буџет уопште треба да се регулишу и утврђују на основу породице са децом. А с обзиром да нам је за очување руског народа потребна велика породица, то се заснива и на чињеници да један радник може да прехрани породицу од најмање пет људи (запослена мајка троје мале деце је изузетак, а не правило, иначе неће бити великих породица).

Наравно, све почиње образовањем. Деца треба да имају дубоке и јасне идеје о породици као најважнијој ствари у животу (чак и ако се породица у којој су одрасла распала), о мајчинству као највишој судбини (а не како пише у једном од чланака који оправдавају слободу детета: „савремени научници верују да матерински инстинкт не постоји“), о одговорности као главном квалитету мушкарца.

Наравно, такво образовање је немогуће у атмосфери себичног индивидуализма у друштву које гута задовољство. Па, у сваком случају, потребно је да променимо друштвено-економску структуру и духовно-моралну атмосферу у Русији.

Морамо да се ослободимо оних ствари у нашем начину живота због којих наша деца размишљају о томе да остану без деце. Онда ми као народ имамо будућност.

*ЛГБТ је међународни покрет препознат као екстремистички у Русији

Извор:
ВАСЕЉЕНСКА