ГЛОБУС УКРАЈИНА

категорија Мишљења / дана 15/09/2024 у 14:40 часова /

aleksej cadajev

Пише: Алексеј Чадајев

Главна карактеристика нашег „основног непријатеља“ је чврсто уверење њихове елите у сопствено природно и неотуђиво право:

  1. да поседују и користе ресурсе планете,
  2. да управљају светом и додељују статусе,
  3. да подучавају животу све остале.

Они немају и не могу имати разлога да сумњају у основе своје супериорности. За њих је то као дисање.

Ми се, напротив, не можемо похвалити ничим сличним: у дубини душе најокорелијег овдашњег „империјца”, „евроазијца” и „мултиполаристе” живи и комеша се издајнички црв комплекса инфериорности. То је пракса, развијана генерацијама, да себе и своју земљу доживљавају као неки забачени колхоз назван по Иљичу, а своје непријатеље као породицу виших бића: инструктора из обласног партијског комитета који повремено долазе управо у тај колхоз. Да, „Вашингтонски обласни комитет“.

Способност да себе видите као центар, а остатак света као периферију, кључна је за неговање пуноправне цивилизацијске свести. То је некад било уграђено у руску политику чак и на нивоу језика. Концепт „украјина“ – малим словом – долази управо одатле, из Трећег Рима: постоји империјално језгро, где владају моћ и ред, и постоји мноштво мутно-насилних „украјина“ – дњепарска, кавкаска, уралска, сибирска, карелијска итд.

Шта је то „украјина“? То је територија на којој још (ту је кључно „још“) заиста нема поретка – једноставно зато што ми тамо још нисмо стигли, али полако и постојано идемо напред, развијајући и цивилизујући нашу периферију. Приближни аналог је „Дивљи запад“ у 19. веку. Условна Камала Харис је, као и чувени поглавица Сијукса Бик Који Седи, такође веома живописна личност.

Према томе, ми своју оптику треба да поставимо тако да „глобални свет“ и „глобалисти“ који њиме владају постану, у суштини, „украјина“. Некакви каубоји, козаци, индијанци, криминални елементи, мултирасни хаос – бордељ, барељ и борељ. И ми ћемо, наравно, пре или касније, цео тај чопор дегенерика и изопаченика научити корисним стварима: да ору земљу, да читају Библију, да подижу децу и понашају се мирно и по закону. Али тај процес је спор и прилично крвав.

А што је тамо, у тим украјинама, некад постојала и нека цивилизација – па ето, чак и да је постојала, она је давно изумрла, као они Астеци и Инке. Сад тамо постоји само монолитна „украјина“; са малим, баш малим словом.

Извор:
ИСКРА