Последњи поздрав песнику Здравку Крстановићу, метафори Српске Крајине

Здравко Крстановић (1950-2024), српски песник, писац, антологичар, издавач, новинар, сахрањен је 7. септембра 2024. на Новом бежанијском гробљу у Београду. Аутор је петнаестак књига поезије, две изузетне антологије (Златна пјена од мора, Чудесни кладенац), приређивач важних књига Ива и Луја Војиновића, Павла Соларића, Миљенка Смоје…

Крстановићева прозна књига Приче из Хада од 1992. до 2000. године имала је дванаест издања и преведена на више светских језика.

Био је метафора трагедије Српске Крајине, Божји човек, брат наш.

Мир му и слава.

Последњи поздрав Здравку Крстановићу:

Крајина

У вучјој јами, на петом спрату,
у павиљону новобеоградском, оронулом,
тиња Крајина прекомандована
из простора у време,
са уводних страна у смртовнице.
По том запуштеном складишту,
бездетном дому, гробу,
куљају књиге и стећци.
Тетурају и смирују се давне сенке,
доцртане неонским рекламама.

Он, остарели јарчић, брдски коњић, песник,
са рушевног балкона опет види
дечака који се у сутон враћа кући
кроз Петрово поље, с упецаном рибом крилатом.
Дечак застаје, ослушкује: чека глас
који ће поново родити његову земљу.

Ти знаш, Седобради, зашто злумили
баш од тог дечака толико зазиру.

БРАНИСЛАВ МАТИЋ
(Из књиге Благослови, СКЗ, Београд, 2022)