Слободан Јанковић: Има ли излаза из амбиса?

Антинародни режим показује своје злокобно лице. Домаћинска политика, која разуме да је потребно оздрављење друштва, морална обнова и одговорно пословање предуслови су окончања и других видова окупације

Да ли и како можемо нешто да променимо?

Да, промена почиње од разумевања стања у коме се налазимо и због чега је то тако.

Пресек стања

Ми смо у стању окупиране територије, која је предата на грабеж.

Показало се отворено да картел – формално на власти, а стварно у служби странаца – неће ништа, ама баш ништа, урадити да заустави прогон Срба, Србије и српских држављана са Косова и Метохије, али нису спремни, исто тако, да ишта учине све и да хрватска полиција или војска уђу у Апатин или Сомбор.

Окупатори узимају све што им је потребно од ресурса. Извожени су људи за рад у иностранству, спортисти одлазе са 18 година, предата је света српска земља, Косово и Метохија, дакле и земља и наши људи са све светињама. Позајмљене су на неодређено и све наше светиње у садашњој Северној Македонији, а онај који је то урадио је опрао руке, као Понтије Пилат, од оних који су веру сведочили и за њу били прогањани.

Стање духа је лоше. Углавном смо стари, када се погледа просек година. Што је још горе – дух је клонуо. Пуно људи је пристало на издају још 2008. године када се уљуљкало да је могуће задржати Косово и кренути на вечну странпутицу звану Европска унија. То је била она парола Бориса Тадића „И Косово и Европска унија”. Када је најцрњи кадар 2012. добио власт, јер су обећали да ће испунити и издати више него „жути“, тада је део људи пристао да за посао, привилегију… виче како цар није го и како је Александар Вучић мудар државник, а не тек подводач Србије и народа.

Предата су за багателу – а свеједно је и да су за велики новац – изворишта минералних вода, загађују се реке са распродајом рудних налазишта. Тако је, уместо да смо имали полицију и тужилаштво који би ухапсили и судски процесирали оне који су Мајданпек довели до банкрота и водили пословање рудника у Бору у минусу, становништво окупиране Србије доведено до тога да се за његов новац од пореза српско злато откупљује од Кинеза, а сутра вероватно од Аустралијанаца са налазишта у Рашкој и на Хомољу. Најава велике пљачке зване Експо 2027 и тровања Србије путем метода екстракције који представља такву претњу да би дошло до прекида ланца живота на широј територији наше Србије, само су део наставка разарања територије која је окупирана.

Странци су дали криминалном картелу да повремено организује изборе и јавља се као извршна рука гувернера Кристофера Хила. Могу да пљачкају, корумпирају, постављају најгоре људе на најодговорнија места, криминализују јавне службе, јер то и одговара окупаторима.

У стању опште неправде, ширења неморала, а преко власника розикастог медијског царства што мирише на сумпор, сада и отвореног сатанизма, криминал се вратио на ситуацију из деведесетих година – а тада је још постојала држава и тада смо били под санкцијама УН.

Косово и Метохија су издани путем споразума који је потписала црвеноцрна коалиција напредњака, социјалиста и јединственог Палме у Бриселу 2013. и 2014, а настављено је потписивањем Вашингтонског споразума, пристанком на све прерогативе државе албанској сецесионистичкој шверц творевини под контролом НАТО и коначно пристанком на Француско-немачки (уз подршку Вашингтона и Лондона) план и Охридски споразум, према коме Србија неће ометати чланство своје јужне покрајине у међудржавним организацијама.

Занатлије, лекари и медицинско особље су предавани Немачкој, Шведској, Словенији… на основу међудржавне сарадње са Немачком, Словенијом и другим државама.[1]

О бањама, водама, а спремају се ЕПС, Шуме Србије, видимо са Макроном и распродаја водовода и канализације уз небројене нове милијарде евра дуга, шта рећи?

Шта можемо?

За почетак потребно је ујединити политичке снаге које су вољне да донесу Закон о пореклу имовине којим се предвиђа испитивање имовине не само носиоца јавних функција и са њима повезаних лица (кумова и родбине) него и предузећа која су добијала јавне послове изнад одређене суме, па би се враћала у јавну својину она имовина која је бесправно стечена. Потребно је донети и Закон о заштити државе који би се обрачунао са крупним политичким, привредним и организованим криминалом. Власт која би привремено морала да суспендује поједине законе и уставне одредбе, а на основу Закона о заштити државе, би морала по хитном поступку да усвоји Закон који би регулисао минимум 51 одсто државног учешћа у стратешким предузећима (ЕПС, Телеком, НИС) као и ревитализацију путарских предузећа и већинско власништво у рудницима.

Прогласити као нежељене (persona non grata) оне дипломате који се отворено мешају у унутрашње послове ослобођене државе Србије и ‘саветују’ нас да признамо као независно албанско Косово и Метохију.

Срамотне изјаве француског председника – који је у сред Београда причао како Срби могу да живе мирно ако поштују Законе албанске НАТО творевине – могуће су још једино на Балкану. У Африци то више не може. Европска унија је бедна робиња Вашингтона, презрена на другим континентима, а сам Макрон је оличење антидемократске, технократске власти изопаченика, који и поред парламентарног пораза не предају власт.

Дипломатско, пропагандно и оружано дејство против наоружаних сецесиониста је могуће и не сме се искључивати. То би, до повољнијих прилика и потпуног ослобођења Косова и Метохије, имало одвраћајући карактер. Заједно са блокадом трговине КиМ и проласка лица са личним документима које је издала НАТО колонијална структура у Приштини, то би довело до побољшања положаја наших сународника и држављана који су тренутно пуштени на одстрел и лов у Косовском Поморављу, Митровици, Звечану, Грачаници, широм Косова и Метохије.

Постоји још низ мера чије би навођење оптеретило текст дужином. Суштина је да мере постоје, а предуслов за њихову реализацију јесте склањање картела са позиција номиналне власти у Србији.

Корумпирани и антинародни режим показује све више своје злокобно лице. Одговорна политика, домаћинска, која разуме да је потребно оздрављење друштва, морална обнова и одговорно пословање предуслови су окончања и других видова окупације. Протести против тровања Србије, тј. копања литијума, али и овакве експлоатације злата на Хомољу, немилосрдног уништавања околине Бора и Смедерева, јесу шанса за мирну промену.

Аутор је председник Српског демократског савеза

[1] Директор Националне службе за запошљавање, Зоран Мартиновић (проверени кадар), изјавио је 2019. да Србија већ има сарадњу са Немачком, а спрема се и са Словенијом у области запошљавања. Извозили смо највише лекаре, медицинско особље, возаче… Нови закон ће олакшати запошљавање у Немачкој, НСЗ,
https://www.nsz.gov.rs/live/info/vesti/novi_zakon__e_olak_ati_zapo_ljavanje_u_nema_koj.cid58955

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ