Монашење и слава у манастиру Светог Николаја у Лозници

На Великом вечерњу, уочи празника Успења Пресвете Богородице, 27. августа, у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушеницу ове обитељи Милицу (Кашић). Новој монахињи Владика је дао монашка имена Маркела.

После чина монашења Владика Ксенофонт се надахнутом беседом обратио новопостриженим монахињама, присутном монаштву и верном народу:

“Шта је монашки чин него само потпуно и савршено испуњавање онога за шта сте сви ви призвани. А за шта сте призвани ви, а за шта смо призвани ми? Призвани смо оним ријечима Господњим да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески. Ту је крај. А крај је дакле да нема краја, јер улазећи у наручје Господа Христа улазимо у наручје онога који је за себе рекао да је почетак и крај, да је алфа и омега, а уствари је беспочетан и бескрајан. Па тако и свака душа хришћанска која се Христу преда и која те хришћанске завјете испуни, прије свега, дакле, смирено ходи за Христом у овом животу, неће је Господ одбацити, неће Господ окренути од њега Светога Лица свога, неће га предати на лијеву страну, тамо у ону колону гдје иду они у мучење и огањ вјечни. Нека би дао Бог да ми монаси, не само пред овим свечаним вечерима, свечаним тајнама, када нови монаси дају своје завјете, присећамо својих завјета, него свакодневно да се присећамо, свакодневно да обнављамо, а и ви који нисте монаси, да се и ви присјећате да је и вама дужност да будете савршени као што је савршен Отац наш небески, заступништвом небеским Пресвете Богородице“.

Након монашења приређена је трпеза љубави за све присутне.

Успење Пресвете Богородице у манастиру Светог Николаја у Лозници

На празник Успења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка. Овај празник сестринство манастира прославља као своју монашку славу. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, протосинђел Софроније (Ердељан), јерођакон Георгије (Радојичић) и ђакон Зоран Крстић. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 300 верника. Велики број верника се причестио пресветим и животворним тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Пресвете Богомајке принели сестринство манастира и овогодишњи домаћини славе: Славиша Дамјановић са породицом из Обилића и Миливоје Зарић са породицом из Доњег Добрића. За наредну годину пријавили су се: Драга Шишовић из Чачка, Мира Домановић из Чачка, Милица Ковачевић из Чачка и Славица Бркић из Чачка.

У својој архипастирској беседи Владика Ксенофонт је поред осталог рекао:

„Нека Бог тако да, да се кроз молитву и заступништво и прослављање Пресвете Богородице и слијеђење тога Њенога послушнога и чистога и смиренога примјера и ми спасемо. Треба зато држати и постове како је црква установила, није неважно. Много пута људи сматрају, чули смо, каже -ми постимо Васкршњи пост а сад оне постове друге постим и не постим, па је овај Богородичин кратак, чак смо чули да постоје и тенденције да се скрате и укину ти постови јер, забога, кажу нису древни. Што је чињеница. Није Госпојински пост од самога почетка цркве, од апостолских времена постојао као такав. Али временом га је црква озаконила и временом га је црква учврстила и предала га нама да га држимо. И треба га држати у част Преображења Господњег, у част Успенија Пресвете Богородице, да се не гријешимо, да не умујемо по своме, да не мијењамо оно што су много мудрији духовнији, паметнији прије нас установили. Вјероватно сте се и сами свједочили, посебно ове године, некако, чини ми се, ко је држао, ко се трудио, ко се молио, ко је постио видјео је да су се искушења појачала у овом Госпојинском посту. Али ако смо се држали за скуте и за ризе Пресвете Богородице и Њој се молили, превела нас је преко овог кратког периода, петнаестак дана, колико смо се трудили, молили, постили, свако по својим моћима. Искушења се умножавају, ђаво напада, ђаво хоће да нас смути, да нас одвоји од Пресвете Богородице, од наше Мајке, од наше Заступнице, али кажем, чврсто се држимо скута Њених, не само умним рукама, не само молитвом ка Њој, него и трудом, да заиста живимо и да је подражавамо, као што је Она живјела овдје на земљи, тако да је и ми подражавамо ту Њену смиреност, ту Њену чистоту, ту Њену послушност коју је показивала према Христу, Сину Своме, коју је на крају крајева показивала и Она сама према Цркви Божијој“.

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ