Србија вратила окупиране територије

Текст и фотографије: Зоран Влашковић 

Краљ Петар Први 25. августа 1913. у Рибарској бањи код Крушевца потписао Декларацију о присједињењу КиМ Србији 

Оригинал Прокламације се налази у Архиву Србије и носи датум 25. август 1913. године, јер је тада у Србији још увек био у употреби стари – Јулијански календар. – Ово присаједињење Србији је донело 39.497 км2 нове територије на којој је живело око 1.208.000 становника 

Краљ Петар Први, познат и као Ослободилац, потписао је пре равно 111 година, 25. aвгуста 1913. године у Рибарској бањи код Крушевца  Декларацију којом Косово и Метохија улази у састав Краљевине Србије, након што је од половине 15. века било под Турцима. 

На табли  улаза у  зграду где  је  пописана Декларација, од 2006. године стоји табла на којој пише : „На овом месту 25. августа 1913. године Његово Величанство Краљ  Петар Први Карађорђевић потписо је ДЕКЛАРАЦИЈУ  о повратку Косова и Метохије матици Краљевини Србији“.  

Мермерна спомен-плоча (димензија 80х60 цм) налази се на бедему испод виле „Славонија“ (непосредно иза виле „Далмација“), у подножју степеница које се ка истоку пењу према вили „Црна Гора“. 

Свечано објављивање 

Прокламација је објављена у „Српским новинама“, тадашњем службеном гласилу Краљевине Србије и то: први део у броју 186. од 1913. године у уторак, 27. августа 1913. године (по старом календару), а други део у броју 187. од 1913. године у среду, 28. августа 1913. године (по старом календару). 

Први део Прокламације објавила је и „Политика“ у среду, 28. августа 1913. године (по старом календару), бр. 8457. 

Прокламација о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији (или Проглас о присаједињењу јужних крајева) документ је који је краљ Петар I Карађорђевић потписао и свечано објавио у недељу, 7. септембра 1913. године у Рибарској Бањи код Крушевца. 

Прокламација је директна последица одредби Букурешког мира (10. август 1913. године) којим је окончан Други балкански рат. 

Овај документ се састоји из два дела: први део у коме се краљ обраћа српском народу и други део у коме се краљ обраћа народу ослобођених и присаједињених области. 

Краљ Петар је иначе врло често посећивао Рибарску Бању због лечења реуме. Приликом тих посета био је смештен на првом спрату виле „Србија”. 

Више 39.497 км нових територија 

Убрзо након доношења ове Прокламације, решењима Владе у ослобођеним областима су уведени царински прописи и трговински уговори (27. август/9. септембар 1913), поштански, телефонски и телеграфски прописи (29. август/11. септембар 1913) и прописи о таксама (4/17. септембар 1913). Успостављен је и нормализован железнички саобраћај у ранијим границама и ослобођеним областима (13/26. октобар 1913) и уведени поједини прописи Устава Краљевине Србије од 1903. године (20. новембар/3. децембар 1913). Министарство унутрашњих дела је донело распис о личним исправама и пасошима за кретање у ослобођеним областима Србије (23. новембар/6. децембар 1913). То је настављено и у 1914. години. 

Оригинал Прокламације се налази у Архиву Србије и носи датум 25. август 1913. године, јер је тада у Србији још увек био у употреби стари – Јулијански календар. 

Краљевина Србија је пре балканских ратова и ослобођења јужних крајева заузимала површину од 48.303 км2 на којој је 1912. године живело око 2.922.000 становника.  

Ово присаједињење Србији је донело 39.497 км2 нове територије на којој је живело око 1.208.000 становника. Проширење, односно присаједињење је обухватало већи део територије данашњег Косова и Метохије (без Пећи и Ђаковице са околином — у саставу Краљевине Црне Горе), Рашку област и територију данашње Републике Македоније. 

Ово значи да је Краљевина Србија у ратну 1914. годину ушла са површином од 87.800 км2 и 4.130.000 становника.