Манастир Светог архиђакона Стефана у Ариљу свечано прославио своју храмовну славу

Дана 15. августа, када Света Црква прославља Откриће и пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, истоимени манастир ЕРП у егзилу у Ариљу свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 300 верника из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог архиђакона Стефана принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Срећко Белнић из Ариља, Лука Стевановић са породицом из Руменке, Милун Креновић из Ариља, Никола Романић из Ариља и Горан Лучић из Косјерића. За следећу годину су се пријавили Зорица Петровић, Стоја Димитријевић, Гордана Гавриловић и Недељко Стојнић, сви из Ариља.

Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Ксенофонт:

„Сами не спроводимо оно што би требали да спроводимо, вјерујемо у Господа Христа, долазимо у храм Његов, сабирамо се у храму Његовоме, слушамо те дивне примјере таквих дивних ученика Христових, дакле, од самога Христа који је зато дошао. Није дошао овдје да ужива на земљи, није дошао да се проводи, није дошао да се смије, није дошао да ћаска са својим апостолима, дакле нисмо то нашли у Јеванђељу записано, иако је много тога још што је Господ чинио а да није записано у самом Јеванђељу и то је дио предања, предања Цркве Божије која посрамљује оне јеретике протестанте који стално вичу ону њихову крилатицу „сола скриптура“ – само писмо, дакле, много је тога што црква држи у предању а да није записано, као што и учи апостол Јован Богослов, али колико смо ми спремни, дакле, да следимо Господа Христа који није дошао, кажем, да се смије. Кажу свети оци, каже опет предање цркве, записано у самом Светом Писму, али и у предању цркве, да се никад није смијао. Зашта ће се и смијати кад је дошао у тужну долину, долину суза у којој је видио да народ живи, како и говори Свето Писмо, као овце без пастира, а Он дошао да пролије крв своју Богочовечанску за нас на Крсту, да нас искупи и да нас спасе Својим васкрсењем. У то су истински вјеровали сви ученици Његови, у то су истински вјеровали сви апостоли, дакле, сви хришћани од првих вјекова, од апостолског времена до дана данашњега, тако треба да вјерујемо и ми, тако треба да исповједамо и ми, тако треба да смо и ми спремни да следимо пример Господа Христа, Његових апостола, светих Његових, да проводимо живот свој благоугодно, колико год овдје трајао. Ево кратак је живот апостола и првомученика Стефана, ево шта је све успио да у свом животу уради за тако кратко вријеме, да Христа заволи, да Христа посвједочи и при смрти својој исповједи то хришћанско учење“.

Празнично славље настављено је трпезом љубави коју су припремили братство манастира и овогодишњи домаћини славе.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ