Неће копати и тачка

Када су дошли по мене, полицајце сам питао могу ли да се пресвучем. Дали су ми дозволу, али уз примедбу да она важи само ако нећу да побегнем. А што бих бежао, кад ништа лоше нисам учинио по државу, већ управо супротно

У недељу, дан након београдског протеста против ископавања литијума, а седмицу од скупа у Пожеги, пред кућу ми је дошла полицијска патрола, са три службена лица. Рекли су ми да морам да пођем са њима, а ја их питао да ли имају „папир“ на основу којег ме одводе. Они никакав документ нису имали, али су поновили своју наредбу, прича за Радар Драган Симовић, пољопривредник и еколошки активиста из Средње Добриње, приведен у Полицијску станицу у Пожеги 11. августа.

„Како нисам знао по ком основу ме терете, и зашто ме воде, полицајце сам питао могу ли да се пресвучем. Дали су ми дозволу, али уз примедбу да она важи само ако нећу да побегнем. Ја сам им одговорио – што бих бежао, кад ништа лоше нисам учинио по државу, већ управо супротно“, Симовић препричава немили, али не сасвим неочекивани догађај, „кад се све узме у обзир“.

У станици је чекао пар сати да стигну надлежни „испитивачи“. „Не знам тачно колико је то трајало, јер сам заборавио да понесем и сат и мобилни телефон. Кад су најзад стигли, само су ме опоменули да је организовање блокада противзаконито, и да ће ме санкционисати ако то поновим“, објашњава наш саговорник, препознатљив међу вођама еколошких скупова по српској шајкачи. Али и по томе што је један од најмлађих говорника.

Код нас су бушили и узимали узорке земље без дозволе власника

„Нисам ја ни једини, ни усамљен међу младима што хоће да остану на земљи, јер волимо пољопривредне послове, ма како они често деловали залудно. На пример, чак и кад се власт буса да је подигла субвенције, истовремено је спустила откупну цену млека, рецимо. Стално нас нечим оптерећују, па кад прогласе свињску кугу, целокупни фонд се уништи, а онда се подржава увоз свиња. Уместо 1.000 евра, колико кошта прасна крмача, сељацима се исплаћује 17.000 динара по еутаназираној. Па, зар то није пропаст за домаћу пољопривреду“, пита се Симовић.

Нисам ја ни једини, ни усамљен међу младима што хоће да остану на земљи, јер волимо пољопривредне послове, ма како они често деловали залудно. Стално нас нечим оптерећују

„Да сељак живи пристојно, он мора да ради константно, 365 дана у години, и још да стално осавремењује пољопривредне машине и другу опрему, да непрекидно улаже. И опет добија најмање у ланцу од производње до куповине прехрамбеног производа. А мораш да платиш струју, воду, порез… и опскрбиш децу и породицу одећом, храном, књигама… Али, то смо изабрали, и ето нам“, подвлачи.

Одмалена, као једино мушко у кући, Симовић је до грла у ратарским и сточарским пословима, те није имао прилике да се раније упозна са проблематиком рударења. „Понекад, и не својом вољом, закачио бих неку информативну емисију на државним телевизијама. Године 2021, све се више причало о отварању рудника литијума у Јадру, код Лознице. Тад нисам имао појма о чему се ради“, наводи млади домаћин. „Исте године, али нешто касније, почело је да се прича и о рударским активностима у Горњој Добрињи. Ту информацију су нам дали људи из Иницијативе за Пожегу, који будно прате све што се дешава у нашој општини. Да бисмо се боље упознали са проблемима, нас неколицина смо отишли у Недељице, где су нам показали бушотине. У кругу од 10 метара од већине њих, уместо усева била је само гола земља, због отрова који је влажио око цеви, а кишница га разливала.“

Милован Петровић можда је био мало жучнији и оштрији на речима, али није заслужио 30 дана затвора. Због слободе говора одузета му је могућност да се брине о жени и болесном детету. Од нормалне породице, направљен је социјални случај

У жељи да алармирају комшије, освешћени домаћини Добриње сазвали су народни збор 17. априла 2021. „Тај дан смо очекивали багере и комплетну машинерију за ископавање, заправо погрешно схватајући то што је фирма Балкан мајнинг добила дозволу за истражне радове. Дигао се цео крај, поручивши – не копању литијума у Западној Србији. Пар месеци касније, затекли смо неке геологе на нашим њивама, где су узимали узорке земље без дозволе власника. Позвао сам полицију, која их је одвела у станицу. Срећом по њих што су полицајци дошли, јер народ је био страшно бесан“, младић подсећа.

Жао ми је што нисам могао да снимим разговор са Аном Брнабић 2022.

Паралелно, организоване су сличне демонстрације у селу Драгово код Рековца, а пре њих и у Прањанима код Чачка. Србија се полако будила, да би крајем октобра 2021. био формиран Савез еколошких организација Србије (СЕОС), у који су се удружили Не дамо Јадар из Горњих Недељица, Марш с Колубаре из Ваљева, Сувоборска греда из Прањана, Еко бригада Јагодина, Неко брине за Левач из Рековца и Заштитимо Добрињу и околину, из села нашег саговорника. А све у сарадњи са тимом еколошке кампање Марш са Дрине. Народ се бунио, тражећи да се повуку спорни закони о референдуму, и о експропријацији.

„Негде крајем јануара 2022, примила нас је тадашња премијерка Ана Брнабић, и баш ми је жао што тај разговор нисам могао да снимим, толико је била ’пуна подршке’. Заправо, није прихватила ниједно од наших решења, али је свашта обећала. Ближио се датум општих избора, уочи којих је Скупштина града Лознице ипак укинула просторни план који је покривао будуће активности Рио Тинта, а Влада поништила све административне акте у вези са овим предузећем“, Симовић набраја привидне помаке, сада их називајући „чистом фарсом“.

Баш ми је жао што нисам могао да снимим разговор са Аном Брнабић у јануару 2022, није прихватила ниједно од наших решења, али је свашта обећала, јер се ближио датум општих избора

„Кад је овај наш картел на власти наставио са старим плановима, са истом компанијом, ми смо наставили активно да се боримо, у међувремену обилазећи Србију и будећи народ. Али, ни једном на скуповима нисмо прешли границу дозвољеног, иако смо били страшно љути. Милован Петровић из Милићевог Села код Пожеге можда је био мало жучнији и оштрији на речима, па ипак сматрам да није заслужио 30 дана затвора, колико му је досуђено. Због слободе говора одузета му је слобода кретања и могућност да се брине о жени и болесном детету. Од нормалне породице, направљен је социјални случај“, изричит је саговорник Радара.

Кад је наш картел на власти наставио са старим плановима, ми смо наставили активно да се боримо, али ниједном на скуповима нисмо прешли границу дозвољеног, иако смо били страшно љути

Ухапшен је и професор Душко Кузовић у Бајиној Башти, па пуштен пар сати касније, као и многи други говорници на осталим протестима по унутрашњости. Салдо београдског сабора, укупно је 100 дана затвора, 40 за Ивана Бјелића, и по 30 за Јевђенија Димитријевића и Николу Ристића.

Дође ми да полудим од неправде

„Власт хоће да нас застраши, али у томе не успева. Бранићемо Србију докле год нам је главе на раменима. Боље и тако да умрем, него полако и у болештинама. Зато народу могу да поручим да буде стрпљив и храбар, а нама организаторима да не откривамо кораке унапред: власт се брзо снађе и подметне службенике Удбе да унесу смутњу. Тако је увек бивало, па и сад у Београду“, наглашава.

„Неки се питају – где је тај сељак да брани своју земљу? Онај што зна нешто, изашао је на улице, а онај ко не зна, како га кривити? Њему је мозак одавно отрован Пинком и Хепијем, а РТС који сви плаћамо, не пружа ни довољно ни правих информација. Ипак све више људи зна о злоделима оних што су нашу земљу практично окупирали. Тако све мање ћутимо, а ћутање нас је довде и довело“, категоричан је Симовић.

„Што више размишљам о разлогу за своје привођење, све ми је јасније да су хтели да ме спрече да подигнем барикаде на путу према Златибору, као главној саобраћајници. Можда су у томе успели, ал’ биће још дана за мегдана, што би рекао наш народ“, поручује.

Ма како се неко трудио, тешко је да Симовића назове плаћеником и домаћим издајником, кад га красе патриотски наратив, дела и – шајкача. Уосталом, здрав, прав, млад и вредан, паметан, могао је негде другде да потражи своје место под сунцем.

„Да сад негде идем, не пада ми на памет, кад нисам још као дечак. Отац ми је умро кад ми је било 10 година, а пре њега и ђед, па сам остао мушка глава у кући. Мајка и баба су ме наговарале да одем из Србије и другде потражим срећу. Ал’ мени је било драже да останем у својој Добрињи. У међувремену, доста се тога променило, поприлично сам стекао напорним радом. Проширио сточни фонд, модернизовао механизацију. И коме сад то да оставим? Лоповима и преварантима“, он поново и пита и одговара, беседнички.

„Знајући какву ће пустош да оставе за собом – ако погледам пример Бора, и ако знам колико новца приликом таквих пројеката узимају за себе, остављајући народ у беди и болести, дође ми да полудим од те неправде. Е, па нећу им ништа дати, и зато што Јадар отвара врата новим рудницима, њих још најмање 60. Неће копати и тачка, прорадиће српски инат“, поручује Симовић.

Извор:
РАДАР