Срби сами бришу трагове свог постојања са Космета: И мртве исељавају

Окружена депонијама и сметлиштем, порушени и оскрнављени споменици, ископаване и разбацане кости из гробова, честа су слика претходних четрнаест година на православним гробљима широм окупираних територија. Пошто „ни мртвима не дају мира“ све већи број расељених Срба из покрајине одлучује да и посмртне остатке најмилијих пренесе у расељеништво.

„Човеку, чији идентитет не желим да откривам и који је помогао бројним породицама са Косова да пренесу посмртне остатке својих најмилијих, послала сам податке, извод умрлих и овлашћење да све заврши у моје име, односно да ангажује санитарног инспектора косовске општине који обилази гробно место и даје дозволу за ексхумацију. Тај човек је завршио неопходну папирологију, купио дрвени и лимени сандук и довезао посмртне остатке мог супруга до Ниша“, прича Гордана из Косова Поља.

Иако не жели да открије колико је платила за поменуте услуге, незванично сазнајемо да се цена преноса посмртних остатака креће између 1.000 и 2.000 евра, у зависности од тога са ког гробља на окупираним територијама се узимају и докле се транспортују. Такође незванични подаци указују да је у протеклих четрнаест година са гробља на окупираним територијама пренето близу 1.000 посмртних остатака.

„Супруг Слободан (58) умро је марта 1993. у Косову Пољу, где смо га и сахранили. Његове посмртне остатке пренела сам ове године – на двадесетогодишњицу смрти, јер више нисам могла да поднесем да приликом сваког обиласка гледам све то… Једва сам проналазила његов гроб. На митровданске задушнице решила сам да то прекинем“, прича за „Новости“ Гордана Ристић (67) из Косова Поља, расељено лице у Нишу.

Папирологију, ексхумацију гробног места и превоз посмртних остатака обавила је, каже, уз помоћ власника радње са погребном опремом са окупираних територија. Иначе, њен син Давор (28), киднапован је 22. јуна 1999. на путу Косово Поље – Приштина и од тад ништа не зна о њему.

Иако прецизних података о броју пренетих покојника нема, незванични подаци указују да је таквих примера на стотине.

„Раније је било спорадичних случајева, а талас преноса почиње после мартовског погрома, али и после скрнављења и рушења гробља широм покрајине почетком ове године „, бјашњавају свештеници Епархије рашко-призренске и опомињу да Црква не одобрава овај чин. Због тога, родбина покојника, по речима свештеника Стеве Митрића из Цркве Св. Николе у Приштини, то чини самоиницијативно.

„У последње време све чешће на гробљу наилазимо на ексхумирана гробна места“, прича отац Митрић. Иако је Црква против преноса остатака покојника, требало би обавестити свештенике на том подручју, као и тамо где се доносе посмртни остаци.

Транспорт

„Сви који преносе посмртни остатке рођака чине то самоиницијативно“, прича Зоран Радосављевић (49), власник радње са погребном опремом у Косовској Митровици. За четрнаест година он је транспортовао више од стотину посмртних остатака. Процедура подразумева да кад неко одлучи да посмртне остатке рођака пребаци са Косова у централну Србију, набави потврду гробног места где ће сахранити кости, извод из књиге умрлих, овлашћење оверено у суду. Зоранова радња је регистрована и код приштинских власти, јер без тога не би могао да добије одобрења санитарног општинског инспектора. Осим сређивања папирологије и транспорта, његова обавеза је, каже, и куповина сандука, дрвеног и лименог. Транспорт костију из, рецимо, Подујева до гробља у Нишу је око 800 евра.

Преносом посмртних остатака са косметских гробаља, бави се, по сазнањима „Новости“, и власник једне од радњи погребне опреме у Грачаници, иначе расељено лице из Приштине.

Девастирана гробља

Према подацима Канцеларије за КиМ, у протеклих 10 година уништено је или оштећено више од 5.260 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља, док на више од 50 гробаља не постоји ниједан читав споменик.

Д. Зечевић / Новости