Архимандрит Симеон: Отворено писмо Епископу бачком Иринеју

ОТВОРЕНО ПИСМО

Ваше Преосвештенство,

Намеравајући већ дуже време да Вам се обратим овим путем, чиним то тек сада, због многобројних обавеза и проблема који нас свакодневно сусрећу. Ценећи Ваше време, као и своје, потрудићу се да што краће изложим повод и смисао обраћања.

У време велике кампање поводом одржавања и отказивања тзв. Параде поноса, пренета је и Ваша изјава дата тим поводом (в. Вечерње Новости, уторак 22. септембар 2009, стр. 6 – „Милост и за светогрдне“). У Вашој изјави је, између осталог, речено:

„Сматрам да је снисходљивост према насиљу или, још горе, отворено или прикривено позивање на насиље, а поготову вршење насиља, тобож у име Цркве Божје и хришћанске вере, према било коме,……., апсолутно недопустиво и супротно свему хришћанском.“

У Вашој изјави је направљена јасна градација, према којој је не само „позивање на насиље“, него чак и „снисходљивост према насиљу“, а „поготову вршење насиља“ – „апсолутно недопустиво и супротно свему хришћанском“. Додали сте и да то важи у сваком случају – тј. „према било коме“.

Изјава прецизна, недвосмислена и одлучна.

Зашто, Ваше Преосвештенство, то начело важи за „било кога“, и за припаднике тзв. Параде поноса, а не важи за клирике Цркве Божије? Да ли у овом случају важе двоструки аршини?

Или, важи и за клирике, али не за све? За поједине важи, а за поједине не важи? Да ли је према појединим клирицима „допустиво“ вршити насиље, те у том случају насиље није „супротно свему хришћанском“? Да ли су и овде примењени двоструки аршини?

Или је појединим клирицима, тј. конкретно управи манастира Високи Дечани и појединим монасима истога манастира, допуштено вршити насиље, и тада то није „супротно свему хришћанском“?

А они којима је допуштено вршити насиље, не устручавају се потом и да позивају на насиље – као што су и чинили монаси Високих Дечана претећи да ће игуману Симеону ако поново дође у Дечане сломити и другу ногу; сличну поруку преносила је и бивша игуманија манастира Кончул Катарина (Вујасин). О каквом се хришћанству овде ради? Да ли је можда у питању „свето насиље“ – инквизиција?

Зашто је према насиљу које спроводе управа и монаси манастира Високи Дечани, од стране групе Епископа СПЦ показана несхватљива „снисходљивост према насиљу“?

Зашто је тада та група Епископа стала у заштиту управе и монаха насилника из Дечана? По којим канонима? Да ли је том заштитом њихово безакоње можда „освећено“, или је остало оно што у суштини и јесте?

Тешко је суочити се са чињеницом, Ваше Преосвештенство, да сте Ви јавно иступили поводом претњи насиљем које су упућиване учесницима тзв. Параде поноса, а да нисте устали против насиља које је учињено у манастиру Високи Дечани, којом приликом су монаси из Дечана нанели тешке телесне повреде своме сабрату, уз то члану делегације Његовог Преосвештенства Епископа Артемија! Још је теже наћи одговор на питање – зашто сте тако реаговали! Чак је под страховитим притиском те исте групе Епископа, Епископ Артемије у јесен 2008. године био приморан да обустави судски процес који је легитимно покренут пред Црквеним судом Епархије рашко-призренске против насилника из Дечана (да ли се и у том случају ради о хулиганима?)! Насилници су, дакле, остали без било какве санкције, чак је према њима показана благонаклоност!

Шта тек рећи за чињеницу да су викар Теодосије и јеромонаси из Дечана вршили богослужење будући под забраном свештенодејства (август 2008), а да је и та њихова канонска кривица, заступањем појединих Епископа СПЦ, скинута са дневног реда! Канони су, међутим, јасни и недвосмислени за овакав преступ.

Несумњиво је да је недавни удар на Епархију рашко-призренску, на Архипастира Епископа Артемија, па и на мене лично (као његовог секретара а затим и архијерејског заменика), путем, између осталог, и невиђене до сада медијске хистерије, препуне незамисливих клевета и неистина, нераскидиво повезан са физичким насиљем учињеним у Дечанима августа 2008, као и многобројним другим везаним догађајима који су томе следили, али и претходили ранијих година.

Као што је очигледно било и насиље које су исти протагонисти учинили након свог бруталног упада у Грачаницу пре 20-ак дана.

С обзиром да насиље из августа 2008. није на адекватан начин санкционисано, тј. рана није добила потребан лек и није залечена (чак је, напротив, раздраживана), за очекивати је било да ће се она даље гнојити и изазивати болесне процесе који ће се ширити на остале делове организма. Управо то је предвидео Епископ Артемије, и изразио у писаном виду још крајем 2008. године, између осталог и апеловао на Синод да предузме потребне мере, након свих немилих догађаја који су претходили.

Безакоње које је учињено у Дечанима августа 2008. чека своје разрешење – да насилници буду кажњени сагласно одредбама светих канона. Очекујемо у том правцу Вашу пуну подршку и заступништво.

9.3.2010.

Архим. Симеон