Зоран Дракулић: Био сам у Монголији у руднику литијума, тамо је све спаљено као на Месецу и нема ничега живог
Зоран Дракулић, председник српског пословног клуба „Привредник“, имао је прилику да види како изледа експлоатацији руде уз употребу сумпорне киселине, као што се најављује и у Србији у случају прераде литијума.
Присећајући се призора из Монголије, он каже да је лужење руде иза себе оставило спржену земљу као на Месецу, а да се све то радило у степи, где нема река и нико не живи.
Зоран Дракулић, чија фирма је била власник рудника бакра у Монголији, који се обрађивао сумпорном киселином као што се планира у руднику литијума у Јадру, рекао је за Н1 да је то „једна агресивна метода која мора да се користи“, а после које остаје спржена земља као на Месецу.
„Нису то мале кућице из које ће да се вади нека руда. Када извадите руду, да бисте дошли до литијума, постоји низ процеса који су агресивни јер се користе агресивне сировине“, истакао је Дракулић у емисији Н1 студио лајв.
Он подсећа да је лужење рађено једно време и у Бору и да је то највећа брига. Објашњава да за то треба користити одређену количину воде, која се кроз процес враћа назад.
„Ниједна Европа не може да гарантује да ће та вода да се врати у водотокове чиста. Највећа опасност је јаловиште које остаје после прераде руде. Треће, то је нова технологија, верујем да ни Рио Тинто није начисто како ће до краја то да ради“, казао је Дракулић.
Истиче да о литијуму у Србији причају политичари и да се у тим причама чују многе „глупости“, уместо да о теми говоре стручњаци из области рударења и хемије.
„Не може се живети поред тог рудника. Такав процес се не ради на пољопривредним земљиштима и тамо где су насељени људи. Тамо где сам ја био у Монголији, где се ради лужење бакра, бакарне руде и концентрата… то треба да видите, то је као на Месецу. И тај рудник литијума, где сам био“, присетио се Дракулић.
Прецизира да „као на Месецу“ значи да тамо нема „ничега живог“.
„То је све спаљено“, додао је.
Дракулић је у разговору за Н1 Студио лајв испричао да се рудници у Монголији, о којима говори, налазе у степама, где нема река и нема шта да се уништи.
„Иако су они обезбедили по тадашњим максималним нормама, то је све изгорело. То ће се и нама десити ако у то уђемо. Недозвољиво је да се у таквом једном пределу, због 20 или 35 милиона евра рудне ренте, уништи оно. То је глупост, то се не ради“, истакао је гост Н1.
На уверавања политичара да рударење и прерада литијума неће загадити воду, Дракулић пита „шта се они разумеју“ и „како то могу да гарантују“.
„Ви ћете да извучете сву здраву воду да бисте је претворили у неку сумњиву. Та Европа неће то да гарантује. У Европи има земаља са много више литијума него што ми имамо: Немачка, Чешка, Португал, Француска, Украјина. Немојте да дирате ово што је здраво из неких искључиво личних интереса. Србија нема интерес да то ради“, поручио је Зоран Дракулић.
Извор:
WEBTRIBUNE