Даде човек Косово, даде Јадар, шта је следеће?

Пише: Миленко Васовић

У четвртак смо постали мањи и сиромашнији за део територије који је самопроглашени вођа обећао Рио Тинту, немачкој аутомобилској индустрији и господину Шолцу. Уговор о поклону „вођа“ је „оверио“ у ТВ студију, причајући бајке за лаку ноћ.

У тој бајци званој литијум поменута тројка треба да усрећи народ Јадра, Лознице, а потом и читаве Србије.

Ево основних података о усрећитељима; Рио Тинто је познати светски рудар иза кога остају сукоби и проблеми за локално становништва, као на Новој Гвинеји; Немачка аутомобилска индустрија је екстремно профитабилна и никада ничим није помогла Србији; Олаф Шолц је неко ко нам је спаковао Охридски споразум (о независности Косова) и Резолуцију УН о Сребреници.

Немачки канцелар је до јуче, као ватрени заговорник Резолуције, био омражени лик. Јер, тај документ, према тумачењу српских власти, читав народ проглашава геноцидним, а иза предлога стоје „мрзитељи свега српског“. Сад је, господин Шолц преко ноћи постао пријатељ. Баш као што нам је Тони Блер, заговорник бомбардовања, постао саветник.

Господин Шолц свакако зна, како рече онај лик из Загреба, да је НАТО урадио екстракцију Косово из састава Србије, те да је ту створена велика војна база. И сад би Шолц да екстрахује литијум из Јадра, по истом принципу, принципу јачег.

Само будала може да помисли како светске и европске компаније, потпомогнуте немачким политичарем долазе у Јадар да би усрећиле локални живаљ.

Свако ко држи до живота не пушта Рио Тинто у своје двориште. Што се тиче другова Немаца они нису почетком деведесетих дошли да купе крагујевачку „Заставу“ него су купили чешку „Шкоду“. И ту нема ништа спорно, „Шкода“ је била лепша удавача.

Спорно је то што су Немци касније. као део НАТО учествовали у акцији која је 1999. уништила „Заставу“ до темеља. Зашто би сада Србија давала свој ваздух, воду, оранице… свој опстанак и лепоту да би обезбедила будућност немачкој ауто индустрији.

Логично би било, кад је већ Шкода део немачке аутомобилске индустрије, да се тамо, у Чешкој вади и литијум. Имају Чеси велико налазиште, близу границе са Немачком. Имају и Немци литијум, али ЕУ неће загађење своје територије, то је резервисано за примитивни Балкан.

С друге стране, какве ми обавезе као народ и као држава имамо према Рио Тинту, према немачкој аутомобилској индустрији и према заговорнику Резолуције о Сребреници? Ни-ка-кве! Ни моралне, ни правне, ни финансијске.

Из потписаног Меморандума не види се намера ниједне фабрике аутомобила да покрене производњу у Србији. То једино најављује Самопроглашени. Истим жаром као што је телалио о научном парку у Борчи, „Мерцедесу“ из Икарбуса и производњи вакцина за читав свет…

Зашто је онда „Премудри“ предао Јадар? Зашто је одбрану суверенитета и територије заменио новом шареном лажом. Нема више: Не дам Газиводе“. Сад „маше“ стандардом. Тобож Лозничани неће имати где да потроше паре кад се отвори рудник у Горњим Недељицама. Прича за сиромашне, лаковерне и необавештене.

Ево вам примера из села Иђош, општина Кикинда. Тамо је НИС пронашао нафту и 2017. отворио двадесетак бушотина. И да ли Иђошани и цела Кикинда леже на парама. Јесте баш, нису ни међу првих 20 по зарадама. Заостају за републичким просеком више од 10 хиљада динара. Тако ће бити и са Лозничанима, јер онај ко рудари узима и кајмак. Сиротиња остаје сиротиња.

Нешто ту смрди и то јако, а није сумпорна киселина, њу ћемо удисати тек за четири године, кад крене зло да копа.Тако заудара само корупција и жеља да се по сваку цену остане на власти.

Онај што је предао Косово, може да поклони и Јадар и сваки део државе. Нема он осећај шта значи бити свој на своме. И шта значи бити домаћин. Кад је извађено „срце Србије“, сад је на ред дошло черечење утробе. После Јадра иде Ваљево, па Источна Србија… ако се ријалити народ не пробуди и све отера дођавола.

Извор:
НСПМ