СУДБИНА ПАЛЕСТИНЕ

О тадашњој Палестини, области под британском мандату, није се много знало у Краљевини Југославији, сем што су хочасници путовали у свету земљу. У „Свезнању” општем енциклопедијском лексикону трудили су се да обухвате све тадашње знање. Наведено је да је Палестина имала 23.309 квадратних километара са 900.000 становника 1937. Упоредо са Средоземним морем пружали су се планински ланци. Између њих је улегнуће Гор, којим је текла река Јордан и уливала се у Мртво море. Клима је била средоземна са благим зимама. Западно од Јордана  земља је обрађивана (пшеница, јечам, просо, поврће и вариво). Успевали су лимун, поморанџе, маслине и винова лоза. Од стоке гајене су овце, говеда, козе, мазге, магарци и камиле. Од руда било је највише гвожђа и сумпора. Главна места били су Јерусалим и пристаништа Јафа, Хаифа и Тел Авив. Остали градови  су били : Витлејем, Хеброн, Наблус, Назарет и Самарија. Међу становништвом добра половина били су Арапи, остало су били Јевреји и Европљани. (1)

О тадашњим приликама у Палестини истакнуто је у „Свезнању” да су ционисти одушевили масе Јевреја и побудили безброј присталица за насељавање у Палестину. Подизали су претежно сеоска пољопривредна насеља која су производила воће, стоку и житарице. Подигнута је и чисто јеврејска варош Тел-Авив, на обали мора крај Јафе. Усељавање Јевреја наилазило је на велике тешкоће од стране Арапа, код којих је подстакнут национално-религијски отпор. То је уродило многим крвавим покољима јеврејских насељеника и њихове деце по школама и забавиштима. Упркос томе усељавање је напредовало и Палестина је добијала све више и све брже карактер чисто јеврејске земље. (2)  За главно место Јерусалим у „Свезнању” писало је да има 93.000 становника. Јеврејски универзитет је основан 1925. Град је био са узаним и кривим улицама оријенталног типа са многим синагогама, црквама и џамијама. Био је седиште патријарха, бискупа, рабина и других црквених старешина и страних конзула. (3)

За Газу је наведено да је варош од 20.000 становника у јужној Палестини. Пристаниште из кога се извозило јужно воће, вуна и грнчарија. У старом веку један од највећих филистејских градова. (4)  Тел Авив је 1937. био варош са 35.000 становника и највеће колонијално место Јевреја у Палестини. (5) Јафа је била варош од 47.709 становника и главно пристаниште Палестине. Преко ње извожене маслиново уље, јужно воће, вуна, житарице и стока. (6) Удружење Јадранска стража између осталог бавило се питањем поморске трговине Југославије са осталим земљама. У свом часопису писали су о трговачким везама између Југославије и Палестине. У чланку „Трговачке везе између наше државе и Палестине” из 1937. истакнуто је да су палестински листови  објављивали податке о спољној трговини Палестине у 1936. Укупан увоз робе био је око 14 милиона фунти тј. око 3,5 милијарди динара. Међу увезеним предметима било је много таквих, који су се могли у већим количинама увозити из Југославије. Задњих година су се ојачали трговачки односи између Југославије и Палестине, али још увек не у оној мери, како би било могуће. За извоз из Југославије у Палестину долазили су обзир дрвена грађа, цемент, стока итд. У вези са тиме Завод за промицање спољне трговине у Београду давао је интересентима све потребне детаљне информације. (7)

Затим је после Другог светског рата дошло до поделе Палестине и оснивања државе Израел. Израел тежи да потисне Арапе и насели се на територији некадашње Палестине. Да би добили подршку Запада Израелци су истицали да су они једина демократска земља на Блиском истоку окружени аутократским арапским режимима. Израелска министарства спољних послова и финансија су 2005. после трогодишњих консултација са америчким стручњацима за маркетинг покренули кампању брендирања Израела. Хтели су да промене слику Израела у свести људи широм света од државе схватане као изразито религиозне и милитаристичке у модернију. Током 2010. у оквиру пројекта одлучили су да улажу у тзв. „геј туризам”. Требало  је Тев Авив претворити у „геј престоницу”. Запослили су једну компанију која је слично урадила за Берлин, претворивши град у геј престоници Европе, што је помогло побољшању берлинског туризма. Прајд у Тев Авиву је постао један од најпосећенијих на свету. Прајд је претворен у журку. За рекламирање Прајда у Тев Авиву 2016. издвојено је око 3 милиона долара. Реклама се сводила на згодне мушкарце, невероватне плаже и ноћни живот који траје 24 часа дневно. Израел је таквом пропагандом представљен као прогресивна земља окружена фундаменталистичким муслиманским земљама. Насупрот пропаганди у прогресивном Израелу не постоји грађански брак. Постоје само  брачне заједнице засноване од неке верске заједнице. Са своје стране Израел признаје истополне бракове који су склопљени у земљама где постоји таква могућност. Израел настоји да таквом пропагандом сакрије континуирано кршење људских права Палестинаца. Приказујући Палестинце као дивљаке који не познају демократију, оправдава се њихово убијање. (8) Бомбардовање Газе привукло је пажњу светске јавности.

Сем ходочасника није било много занимања за Палестину у Југославији. Ипак у енциклопедији „Свезнање” Тел Авив је назван највећим колонијалним местом Јевреја у Палестини. Извештавали су да ционисти насељавали Јевреје у Палестини упркос отпору Арапа. Удружење Јадранска стража са седиштем у Сплиту интересовало се  за проширење поморске трговине са Палестином. Оснивањем Израела 1948. настављено је са предратним потискивањем Арапа и насељавањем јеврејских колониста на територији која је остала Палестини. Пропагандом Израел настоји да се престави као једина слободна и демократска држава окружена арапским аутократским и фундаменталистичким режимима. Израел у својој политици ослања се на континуирану подршку САД.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Палестина”,„Свезнање”,  Народно дело, Београд, 1937, стр. 1615;
2. „Ционизам”,„Свезнање”,  Народно дело, Београд, 1937, стр. 2606, 2607;
3. „Свезнање”,Народно дело, Београд, 1937, стр. 917;
4. „Свезнање”,Народно дело, Београд, 1937, стр. 422;
5. „Свезнање”,Народно дело, Београд, 1937, стр. 2277;
6. Под Уредништвом П.М. Петровића, директора Народног дела, „Свезнање”,Народно дело, Београд, штампано у Загребу, стр. 903;
7. „Трговачке везе између наше државе и Палестине”,„Јадранска стража”, Гласник удружења  Јадранска стража, Сплит, март 1937, бр. 3, стр. 124;
8. Теодора Шуљ, „Pinkwashing”, „Optimist”, Смедерево, јун 2024, бр. 78, стр. 14,15,16;