Геолог Бранислав Божовић: Стране компаније неће да копају литијум у својој кући, зарадиће више ако га копају код нас. Нама остаје јаловина – у случају Јадра, то би значило гарантовано уништавање пољопривредног земљишта и вода према Дрини и Мачви

Судећи по мапи иза које стоји 55 стручњака из више земаља, од некадашњих наводних 10 одсто светских резерви, у Србији постоји само једна тачка која је богатија овом рудом, а она није у Јадру. Геолог Бранислав Божовић објашњава за Н1 зашто се стопирани пројекат рудника у Јадру и даље третира као веома значајан иако је тамо ниска концентрација руде.

Највеће залихе руде литијум у Европи налазе у Аустрији и Француској, показује студија пројекта Фрејм (Фраме). Осим ове две земље, веће залихе налазе се у Чешкој и Шпанији.

Према овој мапи, Србија спада у земље са мањим и средњим потенцијалима, а највеће налазиште није у региону Лознице и Јадра, већ на на истоку земље, у пределу Бора и Мајданпека.

Према овој мапи, потенцијал стопираног пројекта „Јадар“, макар што се тиче литијума, је далеко мањи од прокламованог.

Подсетимо, причало се да се у Србији налази 10 одсто светских резерви што се показало нетачним, док се за Јадар везује бројка од 58.000 тона литијума што је довољно да задовољи 17 одсто тренутне производње електричних аутомобила у Европи.

На мапи нема Немачке која важи за земљу са највећим залихама литијума. То је према речима Драгане Ђорђевић, научне саветнице Института за хемију, технологију и металургију, зато што је у питању мапа литијума у руди, док у Немачкој постоје велике залихе у геотермалним изворима.

„Овде су у питању само залихе у рудама, а не све залихе. Нема разлога да се сумња у ову мапу“, рекла је Ђорђевић за Н1.

Балкан, са изузетком две-три црвене тачке које означавају велику концентрацију руде, је претежно у жутом и зеленом како су означене мање и средње концентрације.

Најцрвеније европске регије су јужна Аустрија, централна, јужна и северозападна Француска, острво Корзика, Калабрија, северна Шпанија односно гранични део Француске и Шпаније тј. Баскија.

Детаљну мапу можете да видите ОВДЕ.

Да је мапа тачна, слаже се и геолог Бранислав Божовић, који је већи део своје каријере радио у Геозаводу, а податак да је највеће налазиште на истоку Србије га не изненађује, јер је у питању басен богат рудом.

„У питању је чувени Тимочки рог. Ту има много различитих метала али ми нисмо истраживали и задржали смо се на бакру и злату. Сигуран сам да Кинези не носе само злато и бакар већ све што се налази у рудама и стенама. Не руше џабе врх Старицу“, каже Божовић за портал Н1.

Неће да копају у својој кући

Он каже да иако по садржају и концентрацији не спада у висок ниво повољности за коришћење, због чега не би требало да интересује стране компаније, за то ипак постоје два разлога.

“Први је што неће да копају своје резерве. Осим чувања, не желе да разарају сопствену животну средину, ваздух, грађане. А зарадиће више ако га копају код нас. Јаловина остаје нама, а шта ће после бити – компаније не занима. Зна се да тешки метали доносе тешке болести“, наводи Божовић.

То би, према његовим речима, у случају Јадра, значило гарантовано уништавање пољопривредног земљишта и вода према Дрини и Мачви, а да би од градова најугроженији били Сремска Митровица, Шабац и Београд.

„Транспорт таквих загађења је брз, а уклањање траје стотинама година. Сви говоре о 500 бушотина у Јадру где после сваке од њих није било живота, односно земља није рађала. Појављивала се црвена вода, а разлог томе је што су на лицу места рађене анализе са нпр. сумпорном киселином. Сада замислите шта би било када ви се користиле стотине хиљаде тона исте”, наводи саговорник Н1.

„Студија је забава за јавност“

Како наводи Божовић, недавно објављена студија у вези са Јадром је импровизација. “Забава за јавност. Не одговара законима – ни садржај, ни обим. Прича о 23.000 узорка што је смешно. Довољно је 100. Тамо пише да ће јаловиште бити на 800 хектара. Да ли треба да се жртвујемо за Европу? Сви знају да тешки метали доносе тешке болести”

Божовић каже да би обрада стена хемијским путем после копања, апсолутно појачала загађење и да би оно било трајно.

„Уз Дрину се налазе средњевековни рудници где се јаловишта још изливају и дан данас, а која садрже олово“.

Крупни капитал би да откупи што више сировине

Као други разлог навео је економску стратегију крупног капитала у рударству и енергетици.

„Међународни капитал, било да је кинески, азијски, европски, атлантски – труде се да откупе што је више могуће руде, па макар била мањег процента чистоће, само да га конкуренција не би купила. После могу да га мешају са рудом вишег квалитета и тако продају“, додаје Божовић.

Он истиче да приче како морамо да пристанемо на рудник немају смисла и да ако ми нећемо, копање се неће копати код нас на силу.

Како каже, та прича о „лупању шамара“ ако нећемо, нема смисла

Подсећамо, Влада Србије је, после вишемесечних протеста грађана и блокада путева са захтевом да се не дозволи ископавање литијума у Србији, јануара 2022. године стопирала пројекат “Јадар”, који подразумева отварање рудника литијума и јаловишта у долинама река Јадар и Корените.

У земљама Европске уније не вади се литијум, а рудник какав је предвиђен за западну Србију, на плодном тлу изузетно богатом подводним водама – не постоји нигде. Рудници овог типа отварају се у пустињама.

Извор:
НСПМ