Ко је нови председник Ирана Масуд Пезешкијан: Лекар, реформиста и весник промена у Техерану

Пезешкијанов избор на место иранског председника могао би да доведе до делимичне либерализације иранског друштва, али не би требало очекивати промене у спољној политици Техерана

Ванредни председнички избори у Ирану – који су расписани након трагичне погибије доскорашњег председника Ебрахима Раисија у хеликоптерској несрећи средином маја – донели су релативно неочекивану победу реформистичког кандидата Маусда Пезешкијана.

Према званичним подацима, он је у другом кругу добио око 16,4 милиона гласова, односно око 54,7 одсто, у поређењу са 13.5 милиона (45,2 одсто), колико је добио конзервативни кандидат Саид Џалили, чиме је постао девети изабрани председник Исламске Републике Иран, од победе Исламске револуције 1979. године.

У свом обраћању након изборне победе, Пезешкијан је рекао да Иран очекује „тежак пут“, као и да од грађана тражи емпатију и поверење. „Пружам руку према вама и кунем се својом чашћу да вас нећу оставити саме на том путу. Не остављајте ни ви мене“, додао је он.

Водећи кампању под слоганом „За Иран“, Пезешкијан је обећао да ће бити глас оних који га нису имали, додајући да се протести не смеју „решавати полицијском палицом“.

Рођен у Махабаду, провинција Западни Азарбајџан 29. септембра 1954. године, Пезешкијан је представник града Табриза, у северозападном Ирану, у актуелном сазиву иранског парламента.

По занимању кардиохирург, Пезешкијан је једно време провео на челу Медицинског факултета у Табризу. Током Иранско-ирачког рата (1980-1988), он је био део медицинског особља на првим линијама фронта.

Пезешкијан долази из редова реформиста, чији је најпознатији представник некадашњи председник Ирана Мохамед Хатами (1997-2005) – у чијем кабинету је новоизабрани председник служио као министар здравља од 2001. до 2005. године.

За разлику од својих главних ривала на председничким изборима Џалилија и Мохамеда Багера Калибафа, Пезешкијан важи за релативно либералног политичара за иранске стандарде. Између осталог, он се залаже за то да се женама дозволи да саме изаберу хоће ли носити хиџаб или не.

Пезешкијан се, такође, залаже за заштиту права етничких мањина, попут Курда, Азербејџанаца и Балуча – што је делимично последица чињенице да и сам долази и породице мањинског порекла: отац му је био азербејџанског, а мајка курдског порекла. Ипак, он важи и за лојалног присталицу врховног вође Алија Хамнеја.

Из његове биографије се издваја да је сам подигао троје деце – два сина и ћерку – након што му је жена погинула у саобраћајној несрећи 1993. године. Након тога се више није женио.

Како ће изгледати иранска политика након избора

Аналитичари верују да би Пезешкијанова победа могла да доведе до прагматичније спољне политике, ублажавања тензија због сада заустављених преговора са великим светским силама о оживљавању нуклеарног споразума из 2015. и побољшања изгледа за друштвену либерализацију Ирана, пише „Ал Џазира“.

Међутим, не би требало очекивати револуционарне промене и иранској спољној политици, која се не налази само у надлежности председника, већ и других тела и званичника. Она ће, такође, зависити и од председничких избора у САД, односно од тога да ли ће се Доналд Трамп вратити у Белу кући почетком следеће године.

Оба председничка кандидата обећала су да ће оживети ослабљену иранску економију, оптерећену проблемима и санкцијама поново уведеним након 2018, када се тадашњи амерички председник Трамп једнострано повукао из нуклеарног споразума.

Пезешкијан је рекао да се економски проблеми у тој земљи не могу решити без „макар делимичног укидања санкција“, што би захтевало мање конфронтирајући приступ међународним односима. Током кампање, он је рекао да се Иран нашао у „економском кавезу“ као резултат своје спољне политике, те да мора да буде кооперативнији како би санкције биле укинуте.

Очекује се да ће некадашњи ирански министар спољних послова и главни преговарач у разговорима о нуклеарном споразуму Џавад Зариф бити део његовог тима, наводи „Гардијан“.

Сам Пезешкијан је током избора нагласио да ће његова земља очувати блиске односе са Русијом и Кином, као и да ће наставити да јача односе са другим земљама у Азији. Он је рекао и да ће Иран наставити да активно учествује у раду организација попут ШОС-а и БРИКС-а.

Извор:
РТ