МИП РФ: Косово је део српске територије

Ексклузивни коментар о балканској проблематици за «Глас Русије» је дао директор Четвртог Европског департмана Министарства иностраних послова Русије Андреј Маслов, којем се захваљујемо на пажњи према интересима нашег аудиторијума.

Српски народ чини све што је у његовој моћи како би сачувао Косово и Метохију, без обзира на намеру западних држава да ову територију издвоје из састава Србије. Каква је позиција Русије у вези с овим проблемом?

Став Русије о регулисању косовског питања остаје без промена. Чврсто и доследно се ослањамо на темељне принципе међународног права, поштовање суверенитета и територијалног интегритета држава у њиховим међународно признатим границама. Приврженост Москве и Београда овим принципима се истиче и у декларацији о стратешком партнерству, које су 24. маја ове године потписали председници Русије и Србије.

Искуство светске, а још више балканске историје последњих деценија сведочи о опасности покушаја да се једнострано промене границе међу државама. Кључни међународно-правни документ у косовском регулисању представља резолуција Савета безбедности УН 1244. Русија доследно подржава пријатељску Србију по питању очувања њеног територијалног интегритета. Сличан став заузимају многе државе, укључујући неке чланове Европске уније и НАТО. Полазимо од тога да Срби најбоље могу да одреде своје националне интересе. Уз посредовање Европске уније Београд води преговоре с Приштином на политичком нивоу о регулисању косовског проблема и за нас ће бити прихватљива свака одлука о којој се међусобно договоре.

Русија и Руска Православна Црква не признају независност Косова и Метохије. У току прве званичне посете Русији поглавар Српске Православне Цркве патријарх Иринеј је замолио Московску патријаршију за помоћ у очувању православља на овој територији. Да ли сматрате да је учествовање Московске патријаршије у косовском питању важно?

Тешко је у правој мери оценити допринос Руске Православне Цркве и Српске Православне Цркве у јачању вишевековних веза које повезују наше земље. Јасно је да у тешко време које доживљава српско православље у покрајини Косово и Метохији Руска Православна Црква не може да остане равнодушна према патњи припадника исте вере у Србији. О томе како тачно Московска патријаршија треба да сарађује са српским православљем, укључујући и оно на Косову и Метохији, најбоље је да се договоре сами представници сестринских Цркава.

Проблем на Косову не представља само уништавање српских православних светиња, то су и терористичке групе албанских сепаратиста и незаконита трговина оружјем и дрогом, о чему «Глас Русије» често говори. Да ли САД, ЕУ и РФ имају «путну карту» за излазак из косовског ћорсокака, да ли је могуће постићи то у видљивој будућности?

Заиста, оно што се дешава у делу покрајине који контролише Приштина – од уништења културног наслеђа читавог човечанства, а не само православних верника до отвореног криминала међународних размера – представља директну опасност по суседне земље и целу Европу. На пример, дошљаци са Косова су се појавили у редовима непомирљиве опозиције у Сирији. За пружање отпора сличним појавама треба да буду заинтересовани сви озбиљни играчи на међународној арени. Разуме се да се залажемо управо за тако усклађен приступ Русије, Европске уније и САД, одржавамо редовне консултације у вези с балканском тематиком с колегама из западних спољноекономских надлештава.

Што се тиче «путне карте», као што сам већ рекао, влада Србије и власти Приштине су изабрали преговарачки пут уз помоћ Европске уније, као што је то формулисано у познатој резолуцији Генералне скупштине УН из септембра 2010. године. На крају крајева, Косово је правно део српске територије и влада Србије има права да сама одлучује како ће поступити.

Каква је улога западних медија у решавању косовског проблема? Познато је да су обрада јавног мњења у Европи и САД и оптужбе на адресу Србије уочи напада НАТО на Београд били апсолутно без преседана. Како Русија и Србија треба да се боре за утицај на светско јавно мњење?

Одговорност средстава за масовно информисање у тако осетљивим питањима као што су «горуће тачке» и међунационална напетост је безусловно велика. Недопустова је замена објективне слике дешавања шемом по којој се читаве земље и народи унапред деле на лоше и добре. Пример одмереног приступа темама које осветљавају представљају медији као што је «Глас Русије» и телевизијски канал Russia Today, који брзо стиче популарност међународног аудиторијума.

Председник «Гласа Русије» Андреј Бистрицки је предложио да се оснује заједнички балкански интернет-портал ради излагања мишљења политичара и стручњака о проблематици овог сложеног региона. На који начин ће по Вашем мишљењу бити користан такав полигон?

Пре свега тиме што ће омогућити да се узбуркане страсти на Балкану усмере мирнијим колосеком, да постоји пуно међусобног поштовање и наравно, стручна разматрања. Надам се да за анализу регионалних проблема бити ангажовани стручњаци који су спремни да поделе професионалне ставове о балканским дешавањима.

Велико Вам хвала на Вашим исцрпним, корисним и информативним одговорима.

Хвала Вама. Увек ће ми бити драго, и до нових сусрета.

Сергеј Вељев / Глас Русије