Тимоти Геглајн: Генерација Z, рођени на прелазу миленијума и заробљени у виртуелном кавезу

категорија Друштво / дана 23/06/2024 у 20:43 часова /

generacije

Преплављује осећање из породица да су затечени и немоћни пред највећом кризом менталног здравља у историји с којом су суочена њихова деца. Шта би требало да учинимо?

Дана 31. јануара ове године на Капитол хилу одржано је саслушање[1], прво такве врсте у историји, на којем су били позвани да сведоче извршни директори пет највећих платформи „друштвених мрежа“ (тројица тек пошто су присиљени судским позивима)[2]поводом навода о штети – понекад фаталној – које су нанели америчкој омладини.

Марк Цукерберг у обраћању родитељима: „Жао ми је због свега кроз шта сте прошли.“ (Фото: Ана Манимејкер/Гети)

Током више од четири часа, пред публиком у којој су били и чланови породица чија су деца себи одузела животе, технолошки гуруи покушавали су да скрајну сваки разговор или прихватање одговорности за негативан утицај својих платформи.

Иван Шпигл се извинио породицама чија су деца умрла након куповине дроге на Снепчету (Фото: Ана Манимејкер/Гети)

У својој недавно објављеној књизи Анксиозна генерација, социјални психолог и писац Џонатан Хејд пише : „На прелазу миленијума, технолошке компаније створиле су скуп производа који мењају свет и који су трансформисали живот не само одраслих, већ и деце. Ипак, компаније које су их развиле мало су, или нимало, истраживале утицај на ментално здравље. Суочене са све више доказа да њихови производи наносе штету омладини, углавном су реаговале порицањем, замагљивањем или пропагандним кампањама.“

Исход је да су нам деца смештена у виртуелни кавез у ком су изолована физички, социјално и емоционално – с мало наде за избављење.

Књига Џонатана Хејда Анксиозна генерација

Заробљене у виртуелном кавезу, девојчице пате од тешких депресија суочавајући се с притисцима да имају одређен телесни изглед, постају мете предатора и трпе изругивање вршњака ако одлуче да не учествују у онлајн игри једнообразности физичког изгледа.

Господин Хејд каже : „Што више времена девојка проведе на друштвеним мрежама, већа је вероватноћа да ће бити депресивна или анксиозна. Код девојака које кажу да сваког радног дана проводе пет или више сати на ,друштвеним мрежамаʻ вероватноћа за оболевање од депресије три пута је већа него код од девојака које кажу да за ,друштвене мрежеʻ немају времена.“

(Извор)

У међувремену, дечаци су усисани у виртуелни свет видео игрица и порнографије, што их заробљава у свет сталне адолесценције и оставља без идеје о томе како се општи и опходи према супротном полу на „џентлменски“ начин, истовремено их спречавајући у сазревању и израстању у одговорне људе.

Да ли је, дакле, с обзиром на речено, чудно што су стопе самоубистава и самоповређивања код адолесцената (посебно девојчица) драматично порасле од 2010. до 2021. – у основи: од почетка ере „паметних телефона“ и „друштвених мрежа“ до данас?

Господин Хејд закључује: „Преплављује осећање које потиче од породица ових дечака и девојчица да су затечени и немоћни пред највећом кризом менталног здравља у историји са којом су суочена њихова деца. Шта би они — односно ми — требало да учинимо?“

„Ослободите анксиозну генерацију“ (Извор)

За избављење деце из виртуелног кавеза он предлаже четири метода:

(1) без „паметних телефона“ пре навршених 14 година,

(2) без приступа „друштвеним мрежама“ пре навршених 16 година,

(3) без „паметних телефона“ у школама и

(4) подстицати „ненадзирано играње“ и „самосталност код деце“[3].

Све ове препоруке, премда добре, и даље сво бреме остављају на родитељима, који увиђају да су сами наспрам цунамија све већих технолошких опасности, нарочито „вештачке интелигенције“, које им долазе у сусрет.

Паметни телефони су трајно ту, повратка нема, тако да морамо променити приступ. Можемо до миле воље проклињати таму виртуелног кавеза у ком су наша деца заточена, али ствари се по свој прилици неће променити док високотехнолошке компаније и платформе „друштвених мрежа“ не буду принуђене да се промене.

Од кључне је важности да законодавци реформишу постојеће препреке које високотехнолошке компаније и платформе „друштвених медија“ користе за избегавање одговорности за било какву штету коју проузрокују. Док се то не догоди, оне ће наставити да нуде лажна извињења и издају слаткоречива саопштења за штампу, а све више деце бивати заробљено у њиховом виртуелном кавезу.

У међувремену у Србији: „Дигитални свет 3“, уџбеник за трећи разред основне школе издавача ЛОГОС, страна 86 (Извор)

Тек тада ће родитељи бити опремљени алатима за спасење своје деце од технолошке тираније која је већ оштетила можда и читаве генерације – а не будемо ли делали одмах, оставиће ожиљке и на нараштајима који долазе.

На страници The Anxious Generation можете се прикључити покрету за борбу против затварања деце у дигитални кавез (прим. СтСт)

[1] „Лицемерје забринутог Сената САД: поглед изблиза на приоритете“

[2] Из транскрипта саслушања „Висока технологија и криза сексуалне експлоатације деце на интернету“ пред Одбором за правосуђе Сената САД.

„Сведочили су:

Линда Јакарино, извршни директор фирме X Corp.
Шоу Чу, извршни директор фирме TikTok Inc.
Еван Шпигл, сaоснивач и извршни директор фирме Snap Inc.
Марк Цукерберг, оснивач и извршни директор фирме Meta
Џејсон Цитрон, извршни директор фирме Discord Inc.“

У тужби четрдесет једне америчке државе тврди се да су Инстаграм и Фејсбук штетни за децу, да стварају зависност и да је компанија Мета свесно навлачила децу на зависничку и компулсивну употребу „друштвених мрежа“ (Фото: Гети)

[3] У оригиналу „unsupervised play“ и „childhood independence“ – два термина која су у приличној употреби у областима педијатрије, дечије психологије и дечијег менталног здравља. У публицистици се обично истиче да мањак и једног и другог код деце у млађем узрасту бива чест узрок менталних проблема у каснијем добу.

У исцрпном есеју „Ускраћивање игре је главни узрок кризе менталног здравља тинејџера“ аутор каже да је „омогућавање више ненадзиране и слободне игре један од најмоћнијих и најјефтинијих начина да се смањи стопа раста менталних болести“ и касније наводи:

„Централна идеја моје скорашње књиге, Анксиозна генерација, је да у стварном свету, где им је потребно много слободне игре и аутономије, имамо презаштићену (overprotected) децу, док их недовољно штитимо на мрежи (underprotecting them online), где нису развојно спремни за већину оног што им се дешава. Велики део мојих размишљања о важности слободне игре потиче од Питера Греја, професора психологије на Бостонском колеџу, једног од водећих светских стручњака за психологију игре.“