Храмовна слава у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског

Великог угодника Божијег, земаљског анђела и небеског човека, чврстог поборника православља, Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, Света Црква прославља 1. јуна по старом тј. 14. јуна по новом календару. На дан његовог спомена у истоименом манастиру у Барајеву свечано је прослављена храмовна слава. Прослава је започела је празничним бденијем којим је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум.

На сам дан празника служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Преосвећених Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и хвостанског и барајевског Г.Г. Наума  и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је бројно монаштво епархије и око 300 светосаваца из разних крајева Србије. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Преподобног Јустина Ћелијског принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Жељко Алексић из Пиносаве, Иван и Гордана Младеновић из Лесковца  и Наташа и Светлана Мијин из Београда. За наредну годину пријавили су се: протојереј Жељко и протиница Весна Марић из Барајева, Александар и Весна Миљевић из Барајева, Млађан и Ангелина Којић из Београда, Мирослав Станић из Кремана, Дејан и Слађана Алексић из Београда.

Потом је Владика Ксенофонт уручио захвалнице добротворима манастира и то: Драгану Ковачевићу из Барича, Радмили Димитријевић из Београда, Светлани Гарчевић из Београда, Мирјани Јефтић из Београда, Саши Јеремићу из Велике Моштанице и Дејану Анђелковићу из Сремчице.

Владика Ксенофонт је у својој архипастирској беседи најпре говорио о богоугодном животном ткању Светог Јустина а затим поучио присутни народ:

„Није нам довољно само поклањати се моштима Светог оца Јустина, није нам довољно само проносити мошти оца Јустина кроз престони град Београд, него треба остати вјеран духу и аманету и учењу Светога оца Јустина да треба непоколебљиво чувати вјеру православну. Са таквим мислима и са таквим жељама и са таквим молитвама поздрављам и све вас који сте се данас и сваке недеље и сваког празника окупљате у овој светињи посвећеној оцу Јустину, да вас позовемо, дакле, да будете ученици Јустина и ви, не само по имену, не само по назначењу, него по истинском исповједању вјере, оне вјере коју је отац Јустин исповједао, заједно са владиком Наумом и његовом братијом овдје, да се сви овдје сакупљате, да исповједате, да чувате, љубоморно да чувате тај бесцени камен јер је православље како нас учи Свети Фотије Велики:“Чување вјере православне највећа је од свих врлина“. Јесмо потомци Јустинови, можда и личимо често да смо бесплодне гране оца Јустина, слабо је на нама плодова, слабо је на нама врлина, али макар за почетак да чувамо вјеру православну, тај темељ и тај корјен да не изгубимо, па ако њега сачувамо надамо се да ће из тога корјена из тога темеља потећи воде живе као из живога извора јер тај је темељ и тај корјен управо Господ Христос.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави током које је хор “Преподобни Јустин Ћелијски“ извео пригодни програм.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ