Пљевља памте хероја са Кошара: На Видовдан откривају споменик потпоручнику Пеђи Леовцу

Када су Предрагове личне ствари допремљене у Пљевљу, његови су затекли у официрској бележници коверту са 300 немачких марака које му је дао отац при поласку на академију. На коверти је писало ‘за не дај Боже’

Предраг Пеђа Леовац, херој са Кошара који је на граничном камену између Србије и Албаније 14. априла 1999. године оставио живот за част, слободу, свој народ и своју земљу, 28. јуна, на Видовдан добиће споменик у градском парку у центру Пљеваља.

У организацији Општине Пљевља и Културног центра „Предраг Пеђа Леовац“, откривању споменика претходиће Видовданска литија централним улицама Пљеваља, а затим и свечана академија у којој ће учествовати владика милешевски Атанасије, Предрагов отац Миле Леовац, председник Општине Пљевља др Дарио Вранеш, академик Матија Бећковић, Дејан Радојевић, борац са Кошара, оперска дива Љубица Вранеш.

Пљевљаци који не заборављају свог великог суграђанина, и на овај начин још једном ће одати све почасти, поштовање официру који за сва времена остаје светао пример будућим генерацијама како се бори за домовину, како се чувају образ и част.

Његова жртва, јуначка погибија, остаје један од најсветлијих и најсветијих примера патриотизма у историји српског народа, понављају годинама већ на северу Црне Горе.

Предраг Леовац, један од највећих хероја Кошара и рата 1999, командир вода за интервенције 53. граничног батаљона Приштинског корпуса, погинуо је 14. априла те године, јуначки, у борбама у рејону пограничне карауле уз међу Србије, односно тадашње СРЈ и Албаније, предводећи своје војнике у јуришу, покушају да се поврати Маја глава, важна кота у рејону карауле.

Леовац је непуних пола године раније, на Свету Петку 1998. тешко рањен, гелер му је прошао кроз вилицу, оперисан је на Војно-медицинској академији у Београду, после само седам дана изашао је из болнице „да не заузима место тешко рањени друговима“.

Вратио се у Пљевљу, недељама се, због тежине повреде хранио на сламчицу, само течном храном, прикупљао снагу, већ у фебруару, недовољно опорављен, мршав, решио је да се врати на Кошаре. У команди батаљона, кад су га само четири месеца после тешког рањавања видели да се вратио, нису могли да верују својим очима.

Мајку Милицу, полазећи од куће, враћајући се на караулу, пољубио је у чело, рекао тек: „Ако се не вратим мајко, ко ће сачувати ону децу горе!“.

Два месеца касније, при покушају заузимања Маја главе погођен је снајпером, метак му је прошао кроз врат, прекинуо ланчић на коме је носио крст. Саборци су га на шаторском крилу извукли из борбе, у невероватно тешком подухвату изнели до карауле, издахнуо је на путу према болници у Ђаковици. Био је потпоручник, имао је само 23 године и четири месеца.

„Пеђа је био наша савест“, описивали су свог потпоручника јунака његови војници са карауле.

Улица у којој је живео у Пљевљима носи данас његово име. У Пљевљима је основан и Културни центар „Предраг Пеђа Леовац“ који се бави хуманитарним радом.

„Када су Предрагове личне ствари допремљене у Пљевљу, његови су затекли у официрској бележници коверту са 300 немачких марака. То је био новац који му је дао отац при поласку на академију. На коверти је писало: ‘За не дај Боже’. Од тога су за вечну успомену купљена два прстена за његова два брата“, писале су пре коју годину „Пљеваљске новине“.

Извор:
РТ