Сунак признао трагедију и највећу британску заверу: Тренутак када је краљевство сазнало шокантну вест

sunak

Намерно су кроз трансфузију давали контаминирану крв: Како су лекари током деценијама заразили становнике Албиона ХИВ-ом

Британски премијер Риши Сунак назвао је „националним даном срама“ тренутак када је краљевство сазнало шокантну вест: дуги низ година десетине хиљада поданика Његовог Величанства било је у опасности због трансфузије контаминиране крви, а три хиљаде Британаца је изгубило живот због овога.

И власти и лекари су добро знали за заражену крв, али су је намерно трансфузирали и скривали истину, пишу британски медији. Контроверзни извештај објављен је након истраге бившег судије Брајана Лангстафа. Требало му је седам година да схвати ову причу, прикупљајући доказе на две хиљаде страница.

70-их и 80-их година прошлог века многим британским пацијентима оболелим од хемофилије даван је лек „Фактор VIII” на основу дониране крви.

Овај лек је донет из САД. Али у Америци се за његову производњу често користила непроверена крв затвореника и наркомана који су били спремни да постану донатори за додатни приход.

Крв није тестирана на ХИВ до 1986. године, а на хепатитис Ц до 1991. године. Истовремено, британско руководство је глатко одбацило све студије које доказују могући пренос опасних болести трансфузијом крви.

Штавише, било је случајева да је контаминирана крв убризгана у пацијенте без њиховог пристанка. Забележене су и чињенице када су лекари знали да је особа заражена, али су то крили од њега.

Стручњаци су још 2009. закључили да је трагедија могла бити спречена обуставом увоза крви из САД. Бројке губитака од таквог криминалног немара лекара и власти су запањујући.

ХИВ-ом је заражено 1.250 људи, међу којима 380 деце, а умрло их је скоро хиљаду. Више од 30 хиљада Британаца заражено је хепатитисом Ц.

Сунак је признао да је инцидент срамота и „морални промашај“ за Британију.

Langstaff је уверен да ова катастрофа није била несрећа. „Контаминација се догодила зато што сви на власти – лекари, крвне службе и владе које су се мењале – нису стављале безбедност пацијената на прво место“, рекао је он.

Британски премијер је након објављивања извештаја признао да је оно што се догодило срамота и „морални неуспех“. Сунак је обећао да ће „исправити ову историјску грешку“ и рекао да ће бити исплаћена одштета зараженима и њиховим породицама. „Заиста ми је жао“, рекао је.

Али да ли су извињења и обештећење довољни да се скандал угуши? Колумниста Гардијана Џон Крејг примећује да после сваке трагедије британске власти стално понављају да „оно што се догодило никада не би требало да се понови“.

И то раде тако често да мало људи верује у њихова извињења. „Политичари у овом тренутку размишљају само о томе како да удовоље јавности“.

Иза свих ових извињења остаје једно питање: зашто ништа није урађено да се проблем реши. Потом се налажу истраге, а на начин да се не могу утврдити конкретни кривци једноставно се набрајају стравичне чињенице.

„Политичари увек желе да окриве неког другог, а не себе“, истиче Крег. Извињавајући се жртвама медицинског злостављања у парламенту, Сунак је показао сјајну театралност.

Међутим, сва његова обећања да се то више неће поновити само су празне речи.

„Политичарима је лако да се извине за грешке својих претходника“, рекао је колумниста за „Гардијан“, „али постоји могућност да се управо сада дешава нешто за шта ће други премијер морати да се извини за 10 или 20 година.

Извор:
WEBTRIBUNE