Прослава храмовне славе у катакомби Светог Николаја Жичког у Црквенцу

На Васкрсни уторак, на дан празновања Светог Николаја Жичког, 7. маја, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум служио је, поводом  храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Црквенцу, уз саслужење: протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Јакова (Купрешака), јереја Мирослава Станковића и јерођакона Лонгина (Милинковића). Овом свештеном литургијском сабрању молитвено је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт.

Након Свете Литургије Епископ Ксенофонт је обавио чин резања славског колача и благосиљања кољива које су у част Светог Николаја Жичког принели старешина храма Ивица Тасић и овогодишњи домаћини славе Драгиша и Небојша Станојевић са породицом из Свилајнца. За домаћина славе за идућу годину пријавили су се Миломир Симовић из Горњег Милановца, Лолета Вујасиновић из Крагујевца, Ранко Шкркић из Крагујевца и Горан Јовановић из Јагодине.

Ахипастирском беседом се најпре обратио Хорепископ Наум а затим и епископ Ксенофонт.

Владика Наум је поучио присутни народ:

„Ево данас прослављамо још једног великог проповедника Васкрслог Господа Исуса Христа, распевану лиру Духа Светога, равноапостолног епископа, Златоуста нашег времена светог Николаја Жичког коме, је ова света катакомба, физички мала, али по благодати велика, посвећена. Свети Владика Николај, највећи Србин после Светога Саве, највећи духовни богаташ после Светога Саве. Читав његов живот протекао у знаку Крста и Васкрсења Христовог. Читав његов живот био је богослужење, служба Богу и роду у цркви Божијој. Он је својим делима, својим књигама, својим беседама и поукама написао пето Јеванђеље. Он пети јеванђелиста, он јеванђелиста српски. Његове књиге, поуке и беседе – небеско бисерје какво српска земља није видела. Чисто духовно злато којим се небо и вечни живот купује. Највећи Србин после Светога Саве. Због чега највећи? Због тога што је највећи број српских душа привео Христу после Светога Саве, највећи број мученика, исповедника, монаха. По томе се цени величина једнога човека, близина Богу, светост – по броју душа које приведе Христу.
Свети Владика Николај, небески човек, човек Богочовека Христа, равноапостолни проповедник Јеванђеља Христовог. Он је најречитије проповедао Јеванђеље Христово свим Србима од свих Срба у историји нашој.“

У својој беседи Владика Ксенофонт је између осталог рекао:

„Зато и јесмо на овоме путу на коме смо и зато се молимо у овим нашим катакомбама и зато подижемо и нове храмове и нове обитељи у славу Васкрслога Христа и Његових светитеља, па тако и овај храм, ову цркву. А да се надовожем на ријечи Владике Наума. Имате овде, хвала Богу, уз Велику Мораву и у овом крају велике светиње, ево управо у близини вашој неколико манастира и Миљков манастир, Златенац и Добреш и Томић и сви су ту. Као што имамо Свету Гору у Грчкој тако имамо и српску Свету Гору уз Западну Мораву, ево хвала Богу и уз Велику Мораву, у вашем крају, прави се нова Света Гора и ничу манастири. Надамо се и Богу се молимо да и ти, увјерен сам дубоко побожни, истинољубиви и богољубиви, боготражитељи који су у тим манастирима да и они још усрдније посведоче своју љубав према Ваксрслом Христу не слажући се са новотаријама, јересима, које се ево нажалост до краја 20. вијека, и ево почетком овога 21. вијека проповедају и у нашој помесној Цркви и са многих амвона и испод многих архијерејских митри и свештеничке одјеће, па нека би дао Бог да и ти ревнитељи по манастирима, за које не сумњам да су истинске слуге Божије, да су у манастир дошли Богу да служе, али да ће Бог да их надахне да још више и још одлучније, још ревносније проповедају неизмјењену вјеру православну и вјеру хришћанску“.

Затим је Епископ Ксенофонт прочитао повељу о оснивању манастира Светог Николаја Жичког и постављању за настојатеља истог протосинђела Игњатија (Станића), сабрата манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. На тај начин парохијски храм Светог Николаја Жичког постао је нови мушки манастир ЕРП у егзилу, ново духовно огњиште српског народа, у славу Божју и спасење нашег крстоносног народа.

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ