Евроатлански план за уништење Србије

Крајем априла 2000. године немачки посланик Вили Вимер пише писмо Герхарду Шредеру подсећајући га на конференцију „Балкан и проширење НАТО“ одржану крајем априла 2000. у Братислави у организацији америчког Министарства спољних послова и Спољнополитичког института Републиканске странке.

Тема је била проширење НАТО-а на Балкан. Конференцији су присуствовали највиши функционери НАТО земаља (премијери, министри одбране, министри спољних послова), каже Вимер у писму.

На састанку су учествовали и чланови најмоћнијих светских елита: Билдерберг групе, Института Карнеги, „Страног савета“ Америке итд. Примећено је и присуство еминентног албанског и сепаратистичког интелектуалца из Приштине, „магната косовских медија“ и члана Билдерберг групе – Ветона Суроија.

Учесник ове конференције био је и Камерон Мантер, искусни обавештајац и каснији амерички амбасадор у Београду, за чијег мандата је 2008. године реализован један од њених најважнијих закључака о „међународном признању независне државе Косово“.

Закључци изведени на тој конференцији су више него монструозни. Силе НАТО су детаљно разрадиле план уништења Србије, наводећи између осталог да је то исправка пропуштене шансе америчког генерала Двајта Ајзенхауера да војно окупира Југославију након Другог светског рата.

„Рат против Савезне Републике Југославије 1999. године вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се тамо из стратешких разлога морају стационирати амерички војници да би се надокнадило оно што је пропуштено 1945. године“.

Представници НАТО држава су те 2000. године нагласили као приоритет да јужна српска покрајина мора бити призната као независна албанска држава која би моментално постала НАТО чланица. Дакле, они никада нису намеравали да испоштују Резолуцију 1244. Штавише, СР Југославија је проглашена нелегалном државом.

„Србија мора бити искључена из европског развоја“, наводи се закључцима конференције.

О овом догађају српска јавност је сазнала када је фебруара 2007. у недељнику НИН објављено писмо које је немачки дипломата Вили Вимер, као ученик скупа, упутио тадашњем немачком канцелару Герхарду Шредеру.

Након конференције, 2. маја 2000. године потпредседник тадашњег Европског парламента и посланик Бундестага Вили Вимер обавештава Шредера о криминалним намерама учесника скупа против СР Југославије и српског народа, тј. плана НАТО лидера да се Србија „исецка“ и тако „онеспособи“ како више не би могла функционисати као независна балканска држава.

Вимер је закључке конференције свео на 11 тачака. Тражило се признање Косова* осам година пре него ће званично бити признато, иако је Резолуција 1244 обавезивала све на поштовање граница Србије као независне земље. Из закључака се виде геостратешки и геополитички планови у којима људски животи и њихове судбине нису важне.

Писмо Вилија Вимера

Берлин, 02. 05. 00

Веома цењени господине канцелару,

Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем конференцији, коју су заједнички организовали америчко министарство иностраних дела и American Enterprise Institut (Спољнополитички институт Републиканске странке). Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО-а.

Конференцији су присуствовали веома високи политички представници, на што указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да их се нарочито истакне:

1. Организатори конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово.

2. Организатори су изјавили да се Савезна Република Југославија налази ван сваког правног поретка, а пре свега изван Завршног документа из Хелсинкија.

3. Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО-а. У том смислу знатно је погоднији амерички правни поредак за примену и у Европи.

4. Рат против Савезне Републике Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено године 1945.

5. Европски савезници су учествовали у рату против Југославије да би, де фацто, превазишли препреку и дилему која је настала после усвајања “Концепта нове стратегије” Алијансе у априлу 1999. године, односно настојање Европљана да се претходно добије мандат УН или КЕБС-а.

6. Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана да је, наиме, код ширења задатака НАТО-а преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају.

7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије, каква је постојала у време Римског царства и то у доба када је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство.

8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.

9. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору.

10. У сваком процесу праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права.

11. Тврдња да је НАТО приликом напада на Савезну Републику Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права – није оспоравана.

После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора.

Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа у укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити.

Када је сличну судбину доживело Друштво народа, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.

С пријатељским поздравима,

Вили Вимер

У закључку писма Шредеру, Вимер упозорава да су Американци спремни да прекрше све међународне правне норме како би остварили сопствене интересе, што је био узрок и претходна два светска рата.

„Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити.,

Занимљив су закључци из тачака три и десет који директно подривају правни систем Европске Уније и европских држава појединачно. Под тачком три се каже да европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО и да је за примену у Европи знатно погоднији амерички правни поредак. У тачки десет следи да у сваком процесу праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права“.

Немачки оригинал

Факсимил оригиналног писма на немачком језику доступан је овде

Herrn
Gerhard Schröder, MdB
Bundeskanzler der Bundesrepublik Deutschland
Bundeskanzleramt
Schloßplatz 1
10178 Berlin

– vorab per Fax –

Berlin, den 02.05.00

Sehr geehrter Herr Bundeskanzler,

am vergangenen Wochenende hatte ich in der slowakischen Hauptstadt Bratislava Gelegenheit, an einer gemeinsam vom US-Außenministerium und American Enterprise Institut (außenpolitisches Institut der republikanischen Partei) veranstalteten Konferenz mit den Schwerpunktthemen Balkan und NATO-Erweiterung teilzunehmen.

Die Veranstaltung war sehr hochrangig besetzt, was sich schon aus der Anwesenheit zahlreicher Ministerpräsidenten sowie Außen- und Verteidigungsminister aus der Region ergab. Vorn den zahlreichen wichtigen Punkten, die im Rahmen der vorgenannten Themenstellung behandelt werden konnten, verdienen es einige, besonders wiedergegeben zu werden:

Von Seiten der Veranstalter wurde verlangt, im Kreise der Alliierten eine möglichst baldige völkerrechtliche Anerkennung eines unabhängigen Staates Kosovo vorzunehmen.

Vom Veranstalter wurde erklärt, daß die Bundesrepublik Jugoslawien außerhalb jeder Rechtsordnung, vor allem der Schlußakte von Helsinki, stehe.

Die europäische Rechtsordnung sei für die Umsetzung von NATO-Überlegungen hinderlich.

Dafür sei die amerikanische Rechtsordnung auch bei der Anwendung in Europa geeigneter.

Der Krieg gegen die Bundesrepublik Jugoslawien sei geführt worden, um eine Fehlentscheidung von General Eisenhower aus dem 2. Weltkrieg zu revidieren. Eine Stationierung von US Soldaten habe aus strategischen Gründen dort nachgeholt werden müssen.

Die europäischen Verbündeten hätten beim Krieg gegen Jugoslawien deshalb mitgemacht, um de facto das Dilemma überwinden zu können, das sich aus dem im April 1999 verabschiedeten „Neuen Strategischen Konzept“ der Allianz und der Neigung der Europäer zu einem vorherigen Mandat der UN oder OSZE ergeben habe.

Unbeschadet der anschließenden legalistischen Interpreration der Europäer, nach der es sich bei dem erweiterten Aufgabenfeld der NATO über das Vertragsgebiet hinaus bei dem Krieg gegen Jugoslawien um einen Ausnahmefall gehandelt habe, sei es selbstverständlich ein Präzedenzfall, auf den sich jeder jederzeit berufen könne und auch werde.

Es gelte, bei der jetzt anstehenden NATO-Erweiterung die räumliche Situation zwischen der Ostsee und Anatolien so wiederherzustellen, wie es in der Hochzeit der römischen Ausdehnung gewesen sei.

Dazu müsse Polen nach Norden und Süden mit demokratischen Staaten als Nachbarn umgeben werden, Rumänien und Bulgarien die Landesverbindung zur Türkei sicherstellen, Serbien (wohl zwecks Sicherstellung einer US-Militärpräsenz) auf Dauer aus der europäischen Entwicklung ausgeklammert werden.

Nördlich von Polen gelte es, die vollständige Kontrolle über den Zugang aus St. Petersburg zur Ostsee zu erhalten.

In jedem Prozeß sei dem Selbstbestimmungsrecht der Vorrang vor allen anderen Bestimmungen oder Regeln des Völkerrechts zu geben.

Die Feststellung stieß nicht auf Widerspruch, nach der die  NATO bei dem Angriff gegen die Bundesrepublik Jugoslawien gegen jede internationale Regel und vor allem einschlägige Bestimmungen des Völkerrechts verstoßen habe.

Nach dieser sehr freimütig verlaufenen Veranstaltung kommt man in Anbetracht der Teilnehmer und der Veranstalter nicht umhin, eine Bewertung der Aussagen auf dieser Konferenz vorzunehmen.

Die amerikanische Seite scheint im globalen Kontext und zur Durchsetzung ihrer Ziele bewußt und gewollt die als Ergebnis von 2 Kriegen im letzten Jahrhundert entwickelte internationale Rechtsordnung aushebeln zu wollen. Macht soll Recht vorgehen. Wo internationales Recht im Wege steht, wird es beseitigt.

Als eine ähnliche Entwicklung den Völkerbund traf, war der zweite Weltkrieg nicht mehr fern.

Ein Denken, das die eigenen Interessen so absolut sieht, kann nur totalitär genannt werden.

Mit freundlichen Grüßen

Willy Wimmer
Mitglied des Bundestages
Vorsitzender des CDU – Bezirksverbandes Niederrhein Vizepräsident der Parlamentarischen Versammlung der OSZE

Превод на енглески језик

Mr. Gerhard Schröder
Federal Chancellor of the Federal Republic of Germany
Bundeskanzleramt
Schloßplatz 1
10178 Berlin

Berlin, May 2, 2000

Highly esteemed Mr. Chancellor,

At the end of last week I had the opportunity to attend a conference in the Slovakian capital of Bratislava, jointly organized by the American State Department and the American Enterprise Institute (the foreign policy institute of the Republican Party). The main topics of the gathering were the Balkans and NATO enlargement.

The conference was attended by very high level political officials, as witnessed by the presence of a large number of prime ministers, as well as foreign ministers and defense ministers from the region. Among the numerous important points of discussion, certain themes deserve special mention:

The conference organizers demanded the speediest possible international recognition of an independent state of Kosovo within the circle of the allied states.

The organizers declared that the Federal Republic of Yugoslavia lies outside of any legal framework, before all outside the Helsinki Final Act [on the inviolability of state borders – trans. note].

The European legal order presents an obstacle to carrying out the plans of NATO. In this sense, the American legal system is more suitable for application in Europe.

The war against the Federal Republic of Yugoslavia was waged in order to rectify General Eisenhower’s erroneous decision during World War II. Therefore, for strategic reasons, American troops must be stationed there, in order to compensate for the missed opportunity from 1945.

The European allies participated in the war against Yugoslavia in order to, de facto, overcome the obstacle and dilemma that appeared after the adoption of NATO’s “New Strategic Concept” in April 1999, that is, the Europeans’ efforts to previously secure a UN or OSCE mandate.

Without denigrating the importance of the Europeans’ after-the-fact legalistic interpretation, namely that the expansion of NATO’s tasks beyond the treaty’s legal domain in the war against Yugoslavia was just an exception, it is nevertheless clear that this represented a precedent, to be invoked by anyone at any time, and that many others will follow the example in the future.

It would be good, during NATO’s current enlargement, to restore the territorial situation in the area between the Baltic Sea and Anatolia such as existed during the Roman Empire, at the time of its greatest power and greatest territorial expansion.

For this reason, Poland must be flanked to the north and to the south with democratic neighbor states, while Romania and Bulgaria are to secure a land connection with Turkey. Serbia (probably for the purposes of securing an unhindered US military presence) must be permanently excluded from European development.

North of Poland, total control over St. Petersburg’s access to the Baltic Sea must be established.

In all processes, peoples’ rights to self-determination should be favored over all other provisions or rules of international law.

The claim that, during its attack on the Federal Republic of Yugoslavia, NATO violated all international rules, and especially all the relevant provisions of international law – was not disputed.

After this conference, at which discussion was quite candid and open, it will not be possible to avoid the importance and long-term ramifications of its conclusions, especially having in mind the competence of the participants and organizers.

It seems that the American side, for the sake of its own goals, is willing and ready to undermine, on a global scale, the international legal order, which came about as a result of the two world wars in the previous century. Force is to stand above law. Wherever international law stands in the way, it is to be removed.

When the League of Nations experienced a similar fate, World War II was not far off. The manner of thought that takes into regard solely its own interests can only be referred to as totalitarian.

With friendly regards,

Willy Wimmer
Member, German Bundestag and Vice President, Parliamentary Assembly of the OSCE

(Note: a facsimile of the original letter, in German, can be found Here)

Вили Вимер (нем. Willy Wimmer) рођен 18. маја 1943. године, у Менхенгладбаху) је немачки политичар. Завршио је право и члан је партије ЦДУ од 1959. године. Био је члан немачког Бундестага од 1976. до 2009. бавио се превасходно спољном и безбедоносном политиком. Од 1985. до 1988. био је портпарол одбрамбене политике посланичке групе ЦДУ / ЦСУ и од 1988. до 1992. парламентарни државни секретар у Министарству одбране. Вимер је био потпредседник парламентарне скупштине ОЕБС-а од 1994. до 2000. године.

Вили Вимер

Вимер је 1999. године, био против војног учешћа Немачке у рату на Косову и Метохији. Вимер је говорио о „агресорском рату“ и посебно оптужио министра спољних послова Јошку Фишера и министра одбране Рудолфа Шарпинга за озбиљне манипулације

Влада Герхарда Шредера није могла да делује због притиска који су извршиле САД и обавеза које је преузела од претходне владе. НАТО никада не би донео одлуку да крене у рат да је Хелмут Кол тада био савезни канцелар.

Поред тога, Вимер је оптужио руководство НАТО-а да је на силу приморао Савезну Републику Југославију да уђе у међународне преговоре у Рамбујеу, кршећи Бечку конвенцију, како би спровео „НАТО диктат“ марширањем кроз Југославију.

Према Вимеру, преговори у Рамбујеу и масакри у случају Рачак, били су само изговор за рат који је уследио неколико недеља касније бомбардовањем Београда. Вимер је на то питање гледао као кршење људских права и подривање међународног права од стране западне НАТО алијансе.

Године 2003, Вимер је повукао паралеле са ратом у Ираку у отвореном писму посланичкој групи ЦДУ/ЦСУ написаном заједно са Питером Гаувајлером : „И америчка интервенција у Ираку и НАТО бомбардовање Југославије и њеног главног града Београда десили су се без мандата Уједињених нација. То је наглашено у супротности са међународним правом . До данас није било упоредивог прегледа изјава немачких званичника током мисије Бундесвера против Југославије у Бундестагу.

Због ових његових ставова посланичка фракција ЦДУ извршила је притисак на Вимера и изоловала га од рада у одборима.

„Када су људи искључени из парламентарних расправа, не дозвољавају им да говоре пред парламентом и суспендовани су из рада у одборима ако отворе уста, то има тенденцију да ослаби наш парламентарни систем“,

прокоментарисао је Вимер

Извор:
РАСЕН