Коначна верзија резолуције о Сребреници: Траже беспоговорну осуду и едукацију о „геноциду”

Одлучује се да 11. јул прогласи Међународним даном сјећања на геноцид у Сребреници 1995. који ће се обиљежавати сваке године, стоји предлогу Резолуције

Руководећи се Повељом Уједињених нација, Универзалном декларацијом о људским правима и Конвенцијом о спрјечавању и кажњавању злочина геноцида, позивајући се на резолуцију Вијећа сигурности 819 од 16. априла 1993. којом се Сребреница проглашава сигурном зоном, резолуцију 827 од 25. маја 1993. о оснивању Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и резолуцију 1966 од 22. децембра 2010. о оснивању Међународног резидуалног механизма за кривичне судове, подсјећајући и даље на све пресуде МКСЈ-а, а посебно на осам које садрже осуђујуће пресуде за злочин геноцида над босанским муслиманима почињеним у Сребреници 1995. године, посебно на пресуду Жалбеног вијећа МКСЈ-а од 19. априла 2004. (МКСЈ против Крстића), Интернационални резидуални механизам за жалбено вијеће кривичних судова, пресуда од 8. јуна 2021. (МКСЈ против Младића), пресуду Међународног резидуалног механизма за жалбено вијеће кривичних судова од 20. марта 2019. (МКСЈ против Караџића и Караџића), Међународни суд правде (ИЦЈ) од 26. фебруара 2007. године који је утврдио да дјела почињена у Сребреници представљају дјела геноцида, потврђујући своје снажно противљење некажњивости за геноцид, злочине против човјечности, ратне злочине или друга кршења међународног хуманитарног права и међународног људског права, и наглашавајући у овом контексту одговорност држава да окончају некажњивост и, у том циљу, да темељито истражују и кривично гоне, у складу са својим релевантним међународним правним обавезама и својим домаћим правом, особе одговорне за таква дјела, како би се избјегло њихово понављање и како би се тражио одрживи мир, правда, истина и помирење, за које је потребно учешће жртава и преживјелих као и чланова њихових породица је централно, поздрављајући важан напредак који су међународни судови постигли посљедњих година у погледу борбе против некажњивости и осигуравања одговорности за геноцид, злочине против човјечности, ратне злочине и друге невиђене злочине остварене кроз систем међународног кривичног правосуђа, у том смислу препознаје посебан допринос МКСЈ-а и наглашава важност спремности међународне заједнице да предузме колективну акцију преко Вијећа сигурности, у складу с Повељом, и на основи од случаја до случаја како би се додатно осигурала одговорност за геноцид и спречавање истог.

Узимајући у обзир улогу специјалних савјетника генералног секретара за спрјечавање геноцида и одговорност за заштиту; и истичући важност редовних брифинга о кршењу људских права и међународног хуманитарног права, као и о говору мржње и подстицању у раном подизању свијести о потенцијалном геноциду, такођер напомињући да процесуирање особа одговорних за геноцид и друге међународне злочине у националним правосудним системима, укључујући Суд Босне и Херцеговине и МКСЈ, као и Међународни резидуални механизам за кривичне судове, остаје централно у процесу националног помирења и изградњу повјерења и обнову и одржавање мира у Босни и Херцеговини, и даље признајући да је снажна регионална сарадња између државних тужилаштава од суштинског значаја за потицање мира, правде, истине и помирења међу земљама у региону, констатујући да ће 2025. године бити обиљежена тридесета годишњица геноцида у Сребреници, у којем је изгубљено најмање 8.372 живота, хиљаде расељено, а породице и заједнице девастиране:

1. Одлучује да 11. јул прогласи Међународним даном сјећања на геноцид у Сребреници 1995. који ће се обиљежавати сваке године;
2. Осуђује без резерве свако порицање геноцида у Сребреници као хисторијског догађаја и позива државе чланице да очувају утврђене чињенице, укључујући и кроз своје образовне системе, развијањем одговарајућих програма, такођер у знак сјећања, у циљу спрјечавања порицања и искривљавања чињеница, те појаве геноцида у будућности;
3. Такођер без резерве осуђује радње које величају оне осуђене за ратне злочине, злочине против човјечности и геноцид од стране међународних судова, укључујући оне одговорне за геноцид у Сребреници;
4. Наглашава важност завршетка процеса проналажења и идентификације преосталих жртава геноцида у Сребреници и према њима достојанственог покопа и позива на наставак процесуирања оних починитеља геноцида у Сребреници који тек треба да се суоче са правдом;
5. Позива све државе да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о спрјечавању и кажњавању злочина геноцида, како је примјењиво, и међународном обичајном праву о спрјечавању и кажњавању геноцида уз дужно поштовање релевантних одлука ИЦЈ-а;
6. Тражи од генералног секретара да успостави програм информисања под називом „Геноцид у Сребреници и Уједињени народи”, почевши са својим активностима и припремама за 30. годишњицу 2025. године, и даље тражи од генералног секретара да скрене пажњу на ову резолуцију свих држава чланица, организација система Уједињених народа и организација цивилног друштва за одговарајуће поштовање;
7. Позива све државе чланице, организације система Уједињених народа, друге међународне и регионалне организације и цивилно друштво, укључујући невладине организације, академске институције и друге релевантне судионике да обиљежавају Међународни дан, укључујући посебна обиљежавања и активности у знак сјећања и почаст жртвама геноцида 1995. године у Сребреници, као и одговарајућу едукацију и активности подизања свијести јавности.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ