Снежана Антонијевић: ОПЕЛО И САХРАНА ДОБРЕ ХРИШЋАНКЕ МАРИЈЕ МЕЉКОВЕ ИЗ МОСКВЕ

У Чачку је у ђурђевданску ноћ 6/7. маја 2018. након дуге и тешке болести преминула Марија Ивановна Мељкова. Публициста и преводилац, издавач и друштвени радник, оснивач нашег Руско-српског Братства Светих Цара Николаја и Владике Николаја и надасве – то сада можемо слободно рећи – један од највећих савремених српских пријатеља и добротвора, у Србију је зимус по први пут дошла да тражи нешто за себе: лек за болест која ју је годинама, ионако нежну и крхку, тихо и неумољиво нагризала. Уместо лека, у Србији је нашла вечну кућу. Међу својима, у земљи народа коме је без остатка посветила последњих 20 година живота.

Овом приликом преносимо текст Снежане Антонијевић о последњем опроштају од наше Марије

Уредништво Словенског вѣсника

На гробљу манастира Св. Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка 8. маја сахрањена је Марија Мељкова (12. 12. 1956. – 7. 5. 2018.) из Москве, која се упокојила након тешке болести. Опело је служио Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима и више свештенослужитеља епархије. Поред клирика епархије у егзилу, на опелу је саслуживао и јерођакон Макарије (Кипљуск), рус из братства старца Рафаила (Берестова) са Свете Горе. Опелу је присуствовало бројно монаштво епархије, бројни верници из Србије и сестра Фотина (Богатирјова) из Москве, блиска пријатељица покојнице. Након опела Владика Николај се пригодном беседом обратио присутном народу. Пригодну беседу је одржао и Владика Максим у току трпезе љубави.

По својој личној жељи сестра Марија је дошла је у Србију ради лечења. Примљена је у сестринство манастира у Лозници, где је провела око три месеца. Вредне сестре даноноћно су бдиле над њом.

Током дуге и бурне историје српског народа често смо се сретали са посебним, изузетним појединцима, који нису Срби, а који су несебично и са љубављу помагали српски народ онда када му је било најпотребније, а Србију сматрали за своју другу отаџбину.

Једна од таквих дивних, Богом даних људи, је и наша драга сестра Марија. Када је српском народу на КиМ и епархији рашко-призренској било најтеже, након бомбардовања НАТО алијансе и прогона Срба са вековних огњишта, она се као анђео чувар надвила над њим, ненаметљиво, скромно, без рекламе и јавности и својом благошћу, топлином, неизмерном љубављу, финансијском и материјалном помоћи (у виду богослужбених књига и црквених утвари) коју је доносила као прилог скупљен од православне браће из Русије. Своју приврженост и јаку духовну везу према страдалном КиМ је исказала и жељом да буде сахрањена у призренској народној ношњи и на тај начин постане и део, не само земаљске, већ и Небеске Србије.

Када је Владика Артемије са својим монаштвом протеран са КиМ она је одлучно стала уз прогнану епархију и са истим жаром наставила своју милосрдну мисију.

У својој домовини, Русији она је била и наш незаменљиви „амбасадор“, причала где год и кад год је била у прилици о борби Владике Артемија у очувању православља, КиМ, а против екуменизма и издаје свете српске земље. Редовно је учествовала на свим православним сајмовима широм Русије и на свом штанду је увек излагала књиге, ручне радове и остале предмете које је доносила из Србије и чијом продајом је помагала потребитима у Србији.

Њен осмех, топле и веселе очи пуне љубави и среће кад год би дошла у Србију, њена брига за народ српски на КиМ, жеља и борба да се сачува предањско православље ће заувек остати у нашим срцима. Драга сестро Марија, нека те твоја добра дела одведу тамо где је цар Лазар и остали косовски јунаци да заувек будеш део твоје и наше вољене Србије у Царству Небеском! Вечан ти спомен!

Извор:
СЛОВЕН