Измењен Преговарачки оквир: Дефакто признање „Косова“ и формално услов за ЕУ интеграције Србије

Министри спољних послова земаља чланица Европске уније (ЕУ) усвојили су измене и допуне поглавља 35 у приступним преговорима са Србијом, према којима и Охридски споразум постаје део преговарачког оквира

Годинама се о томе шушкало, последњих месеци и отворено најављивало, али сада је уцена Брисела постала и формална – министри спољних послова земаља чланица Европске уније (ЕУ) усвојили су измене и допуне поглавља 35 у приступним преговорима са Србијом што значи да је признање „Косова“ сада и званични услов за узлазак Србије у „европску породицу“.

Измене, које су министри усвојили, односе се на обавезе Србије које произлазе из споразума постигнутих са Приштином прошле године у Бриселу и Охриду, а овим потоњим се, као што је већ познато инсистира на дефакто и дејуре признању „Косова“ као самосталне државе. Након што је Савет министара ЕУ одобрио овај текст, он ће бити званично упућен Београду као текст преговарачке позиције ЕУ за поглавље 35.

У усаглашеном тексту у поглављу 35, у који је увид имао Радио слободна Европа, наводи се да ће напредак Србије у приступним преговорима са ЕУ бити вођен напретком земље у припремама за приступање.

То ће се, како се наводи, „мерити посебно у односу на континуирано ангажовање Србије на видљивом и одрживом унапређењу односа са Косовом, као и другим захтевима садржаним у тачки 23. преговарачког оквира“.

У тексту се истиче да Србија треба у потпуности да спроведе обавезе које произлазе из Споразума о путу нормализације између „Косова“ и Србије, према његовом Анексу за имплементацију, договореном 18. марта 2023. године.

„Све расправе у вези са применом Споразума одвијаће се у оквиру дијалога уз подршку ЕУ“, наводи се у усаглашеном тексту измена поглавља 35 у преговарачком оквиру Брисела и Београда.

Суштински, Охридски уговор, који српска страна свакако није ни потписала, сада је дакле, „на силу“ укључен у приступне преговоре и постаје важећа обавеза Србије.

Поводом формалног усвајања ових измена, представник ЕУ Петер Стано изјавио је да су и Србија и Косово прихватиле да њихове обавезе које произлазе из Споразума на путу нормализације постану саставни део њихових европских интеграционих путева.

Према његовим речима, анекс имплементације закључен у Охриду у марту 2023. године такође одражава ту посвећеност двеју страна.

„Поздрављамо данашње усвајање од стране Савета ажурираних привремених мера, укључујући и Споразум у поглављу 35 приступних преговора Србије. Очекујемо да обе стране имплементирају споразум и све друге обавезе у оквиру дијалога који је у току, јер је то кључно за њихове европске путеве“, рекао је Стано.

Званични преговори Србије са Бриселом о чланству у ЕУ почели су 2014. године, након година уцена, пре свега сарадњом са Хашким трибуналом, а Београд и Брисел сагласили су се тад око преговарачког оквира у коме је у 49 тачака дефинисано шта све Србија мора да испуни како би постала чланица ЕУ.

Косово и Метохија, српска покрајина која се тада нашла у поглављу 35 названом „основна питања“ сада међутим фигурира као и прво и основно питање – питање којим Европска унија директно уцењује Србију.

„Ако се озакони да је признање независности тзв. Косова услов за чланство у ЕУ, то отвара питање даљег статуса преговора и да ли ЕУ заиста жели Србију као чланицу. Србија има свој Устав и став да неће да призна независност Приштине, што Брисел зна. Према томе, они доносе политичку одлуку да онемогућују даље преговоре са Србијом уколико то постане део преговарачког оквира. Србија ће рећи да ми нећемо да признамо Косово, те да се ЕУ у том смислу изјасни да ли жели да настави преговоре са Србијом, као чланицом УН, са њеним међународно признатим границама или жели нешто друго. Ми ћемо тражити од њих да се изјасне“, рекао је недавно дипломата Зоран Миливојевић.

Европска комисија и Европска служба за спољну акцију (ЕЕАС) у фебруару су предали предлог којим би обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа Београда и Приштине, као и анекс његове примене, усаглашен у Охриду, формално постале саставни део преговарачког процеса о чланству Србије у ЕУ.

Вучић је раније рекао да је могуће да Охридски споразум постане део преговарачког процеса поглавља 35, али је више пута указао и на то шта је то што Србија прихвата, а шта не може да прихвати. Он, међутим, тврди да у Охриду ништа није потписао, јер тзв. Косово није међународно призната држава са којом би могао да потпише међународни споразум и истакао да су црвене линије за Србију – признање независности и чланство тзв. Косова у УН.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић недавно је, поводом измена поглавља 35, истакла да је председник Србије Александар Вучић јасно рекао које су црвене линије – „не тзв. Косово у Уједињеним нацијама, ни у било каквим организацијама, институцијама УН“.

Извор:
РТ