Забрињавајући подаци о деци у Србији која „живе на интернету“. Психијатар упозорава: „Зависност је попут хероинске, кад им одузмете телефон ломе и прете“

Деца у Србији проводе више од седам сати дневно на интернету, показује најновије истраживање Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“. Дечји психијатри упозоравају да је наша земља на ивици епидемије „екранизма“ међу малолетницима, који због зависности од видео игара, друштвених мрежа и генерално интернета, одбијају да иду у школу, губе додир са реалношћу, а ако им се одузме „дневна доза“ телефона – прете и самоубиством.

Родитељи у Србији с разлогом су забринути за своју децу, код које примећују знаке зависности, а немају решење како да их извуку из канџи „екрана“, па чак и кад су у питању малишани млађи од 10 година.

“Мој Лука је типична жртва те велике пошасти – ‚екранизма‘. Није проблем само телефон, већ и телевизор и Јутјуб, а од недавно и Сони. Пред собом свакодневно има три различита зла, а његово понашање у кући је ненормално. Кад му забранимо време пред било којом врстом екрана, постаје анксиозан, љути се, агресиван је, а има само седам година“, прича за Нова.рс Милош Јокић из Београда, који је због проблема са зависношћу, са којим се бори његово дете, али и цела породица, тражио помоћ стручних лица.

Родитељи недоследни у одлукама

Само кад је напољу, Лука је миран, али кад уђе у кућу, екран се подразумева.

„Не можемо стално да га изводимо у парк. Ако је у кући, немогућ је. Узмемо му телефон, али он покушава да нам га отме на све начине. Проблем је и у нашој недоследности. Довољно је да један родитељ попусти и врати му телефон и готово.

У једном периоду рекли смо му да ће моћи да игра игрице само викендом, али то никако не можемо да одржимо. Још је мали, а влада техником као програмер, у свему томе се супер сналази, али је све даљи од реалног живота“, каже Милош.

Он сматра да је већина данашње деце „зрела за лечење“.

„Деца праве себи огромну штету, а онда и родитељима. Нервирам се, свестан сам проблема, али не могу да га решим.

Једноставно не можемо да га изместимо из тог цивилизацијског оквира у којем је читава његова генерација. Мислим да је кључ у истрајности и нади да ће то да се промени са обавезама које стижу с годинама. Он максимално злоупотребљава нашу попустљивост, а када му узмемо телефон вређа нас, лупа вратима. Нема концентрацију ни за шта, не може да чита књиге за његов узраст, да пише слова, а чак и кад на то пристане, буде само да би после добио телефон”, жали се овај забринути родитељ.

Један од поразних података је и тај да се у Институту за менталне болести у Београду, због зависности од видео-игрица годишње хоспитализује више од 30. деце.

Извор:
НОВА