ЕПИСКОП ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ ПРОТИВ ЈЕРОМОНАХА ИРИНЕЈА БУЛОВИЋА

(Одломак из књиге „Сине мој, не пристај“, друго допуњено издање,  2011,  ИСБН 978-86-88 109-21-5, стр. 311-314)

– Писмо „Борби за веру“ –

Поштована редакцијо,

Прочитавши текст на вашем сајту „Захвалница портпаролу СА Синода епископу Иринеју“ аутора Једног од Лазаревих,  схватио сам: ваистину, јеромонах Иринеј Буловић беше некада жив! Живцијат. Јер у том писму јеромонах Иринеј Буловић ревнитељски сведочи:

1. Са архијерејем СПЦ разговара, тј. пише му као човек човеку (док данас тражи да ми с њим општимо као са богом, Боже опрости!).

2. Владики отворено у брк каже: „Прилично ‘екуменишете’ по Западу на начин који не предвиђају св. Канони“ (док он данас са Амфилохијем Радовићем, Игњатијем Мидићем и осталим епископима новотарцима без имало страха Божијега екуменише немилосрдно газећи Каноне).

3. Још каже да су „молитве, заједничарење са инославцима… под претњом рашчињења и одлучења“.  (A данас безобзирно и дрско заједничари са јерети-цима).

4. И још каже да је „то заједничарење под претњом рашчињења и одлучења изричито и непопустљиво забрањено свима нама, од Патријарха до обичног крштеника (ср. само 45. апост. правило а и толика друга)“. (A где сада затури та правила, јадо ојађени?!)

5. И још каже да је „забрањена и приватна заједничка молитва с инославним, а камоли учешће, активно учешће у православној св. Литургији, том изразу и печату црквеног јединства у вери, а не средству за постизање тог јединства.“  (Kуку и леле!)

6. И још каже: „О. Атанасије и ја смо, мада с горчином и болом у души, били приморани, по савести, да одбијемо част саслужења с Вама баш због тога активног присуства инославних у Литургији“.(Куку и леле, где им савест погибе!?)

7. Још каже Иринеј Буловић, главом и брадом: „Жао ми је што овако зборим, но моје речи извиру из бола мога срца и из протеста целог мога бића, и као монаха и као човека који покушава да богословствује из Св. Отаца и по њима“.

(Шта га одвоји од истих тих Светих Отаца?)

8. Још он моли (гле чуда!): „У име Светог Саве и Св. Симеона, бораца за чистоту вере православне и за очишћење српских земаља од сваке духовне куге, тј. Јереси и кривоверја, у име србских мученика и исповедника, а нарочито у име новомученика наших из последњег рата који у НДХ падоше јер претпоставише Православље јереси, у име свих Св. Отаца и Учитеља Цркве; у име Светог и неизмењеног Предања Цркве; у име свих прошлих и будућих векова историје црквене, у име самог Господа Христа, Началника и Савршитеља свете и непорочне и савремене вере наше Православне“.

9. Још вапије: „Немојте, Владико, Бога ради, немојте!“ (Др Иринеју Буловићу, послушајте ехо свога гласа из далеке Атине из 1972. године који сада хиљадустручен одјекује у нашим срцима, и ми сада Вама, др Иринеју, упућујемо Ваше речи: „Немојте, Владико, Бога ради немојте“)!

10. И још вели да се нада да се владика коме пише неће „озлобити“. И још вели: „Да Вам не написах ове речи и не упутих ову вапајну молбу, сматрам да ми то не би опростио св. Марко Ефески, чије учење изучавам и о којем припремам тезу, помоћу Божјом…“

(Тако је говорио јеромонах Иринеј Буловић чије речи ми сада ухиљадустручене упућујемо њему, јер сматрамо да нам не би опростио Св. Марко Ефески ако бисмо оћутали његово безакоње).

Куку и леле, дође испред Иринеја Буловића „др“. Титула која показује да се ревнитељ јеромонах Иринеј преучи, поче се чињати мудар, и у таквом стању др Иринеј погуби јеромонаха Иринеја, погуби др Иринеј светосавца јеромонаха Иринеја, борца против екуменизма, борца за Свето Предање, поштоваоца Св. Марка Ефеског – и пређе на супротну страну – да се бори за екуменизам, против Светог Предања и против Св. Марка Ефеског.

Авај, др Иринеј, епископ, портпарол, пропаде вичући да је мудар. Погубивши, јеромонаха Иринеја, утопи се како је и пророковао: „…Утопише у баруштинама пуним муља и жабокречине духовне, које се зову милозвучним именом ‘екуменизам’, и да стану нарицати: ‘Како падоше силни’“.

Он, духовно посрнули некадашњи борац за чистоту вере, у властољубљу и себељубљу своме унапред саопштава одлуке Сабора (сетимо се емисије „Упи-тник“ РТС-а, када је не стидећи се од људи и не бојећи се Бога, тврдио да ће владика Артемије бити осуђен). Властољубљу и острашћености његовој нема краја, јер он поново прети: „Уколико Виловски тврди да није одговоран за кривична дела за која је оптужен, онда се мора наћи ко је одговоран и ко ће за то кривично одговарати. Нажалост, епископ Артемије је свесни добровољац за ту неславну улогу.“

Аферим, др Иринеју Буловићу! Аферим на премудрости од које осећамо језу као да смо у Гадари! Аферим, портпаролу, истинољубитељу, од чије истине посрћемо! Аферим, Владико, правдољубитељу од чије правде нам се леди крв у жилама! Аферим, на крају, али не и на послетку, за Твоје човекољубље, које све мање личи на човекољубље једног епископа Православне Цркве, а све више личи на „човекољубље усрећитеља човечанства“ из времена за које смо мислили да је далеко иза нас.

На крају, поштована редакцијо, помолимо се саборно Господу да се др Иринеј Буловић покаје и потражи у срцу свом јеромонаха Иринеја.

Завапимо саборно Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју:

Ваша Светости, зауставите острашћеног др Иринеја Буловића, зауставите га Бога ради, у његовом цркворушилачком походу. Ако га не зауставите Ви, Ваша Светости,  зауставиће га, с Божијом помоћу, народ светосавски који је свагда кроз историју чувао веру, како рекосте: „Дешавало се у историји да су патријарси  и  епископи  падали  у  јерес,  а да  је народ чувао

веру“.

На дан иконе Богородице Тројеручице 2010. године.