Декан Роглић: Катастрофална ситуација – до 7.000 наставника одлази у пензију, нема ко да их замени

У Србији ће у наредних пет година између 5.000 и 7.000 наставника отићи у пензију, а у целој земљи на наставничким смеровима се годишње школује између 500 и 700 наставника.

То је за Н1 рекао декан Хемијског факултета Горан Роглић.

Говорећи о позицијама студената, професор Роглић је рекао да је, када је реч о интересовању младих за рад у просвети, ситуација катастрофална.

„Хемија је ове године на наставнички смер уписала три студента, од којих је врло вероватно да ће се два пребацити на неки други смер. Нека наша истраживања показују да ће у Србији у наредних пет година отићи у пензију између 5.000 и 7.000 наставника. Цела Србија на годишњем ниво школује између 500 и 700 наставника. Овај тренд ако се настави, брзо ћемо остати без наставника“, рекао је он.

Од министарства су, додаје, тражили да се утврди колико наставника недостаје по регионима и имају обећање да ће тај захтев бити реализован.

„Онда да се покуша да се регионалним стипендијама стимулишу деца да уписују наставничке смерове и то тачно оне који су дефицитарни, па да се због тих стипендија обавежу да ће неко време радити у школи“, дао је пример.

Професор истиче да је, да би просвета била конкуретна као избор каријере, неопходно повећати плате.

„И мора им се вратити позиција коју су некад имали – да буду људи ауторитета, а не неко на коме се иживљавају и деца, и родитељи, и цео систем“, рекао је он.

Студенткинња Факултета политичких наука Емилија Миленковић рекла је за Н1 да је на том факултету мало интересовање за социјални рад и социјалну политику.

„Студенти избегавају да раде у Центру за социјални рад, а то су важни послови“, рекла је она.

Студентски стандард је други проблем – део њих мора да ради, јер не може да приушти живот у другом граду, а опет су условљени од стране факултета да присуствују свим предавањима, наводи Миленковић.

„Када је почео сукоб у Украјини, станодавци су дигли кирије и поједини су се вратили у своја места. Кирије су их коштале студирања. Ако раде, то је ретко у струци. Проблем је што и даље немамо Закон о радним праксама, што би омогућило младима плаћене праксе. Након што студенти заврше факултет, послодавци неће да им дају послове без искуства, те им нуде праксе које су неплаћене, где добију знање и искуство – али не могу да плате кирију. Тако да је потребно увести у закон да пракса мора да буде плаћена, да имају радна права и да могу да приуште студирање у већим градовима“, рекла је она.

Професор Роглић каже да је истраживао број студената који уписују факултете и да Нови Сад бележи много мањи пад од Универзитета у Београду, јер је живот тамо јефтинији.

„Велики број студената из региона који су долазили у Београд, сада гравитирају ка Новом Саду. Ове године се на УБ уписало 3.900 студената на самофинансирање, 6.500 уписало је приватне факултете где су школарине много веће, а остало је 1.790 празних буџетских места. Ту улазимо у неке нелогичности“, објаснио је он.

Он је додао да на сва четири факултета хемије школују квалитетан кадар.

„Информација коју сам добио из моје студентске службе јесте да сви студенти који се уписују на прву годину и сви они који су буџетски могу да остваре место у студентском дому. Изграња нових студентских домова појефитинила би живот студентима и учинила Београд интересантнијим“, предложио је он.

Извор:
021