Ротшилди или Рат је најбољи бизнис (поготово ако се игра на обе стране)

Деценијама контролишући токове новца, Ротшилди су потом преузели и контролу над токовима информација, што их је довело у досад невиђену позицију моћи

Валтер Ротшилд био је загонетни мултимилијардер с толико новца да је умјесто коња за своје кочије увезао зебре из Африке. Имао је и чудан хоби – скупљање инсеката и буба. У једном тренутку сакупио је више од милион лептира, мољаца и других инсеката.

Јевреји су један од најинтелигентнијих и најмарљивијих народа на свијету. И поред тога, милиони Јевреја годинама разасути по Европи покушавали су да обезбиједе велику територију ради оснивања државе Израел. Али колико год се трудили, нису успијевали. Све док се нису повезали са супербогатим Валтером Ротшилдом – човјеком који је мрднувши прстом могао промијенити свијет. Почетком двадесетог вијека Ротшилди су већ били најмоћнија породица у Европи. Били су толико богати да су чак давали позајмицу читавој једној држави, Француској, ради стабилизације економије. На гласу као моћни, Ротшилди су били на гласу и као крајње немилосрдни. Без оклијевања су своју моћ користили као оружје ради кршења сваког ко би им се супротставио. Валтер Ротшилд окренуо је број оног кога је требало, потегао везе које је требало, и 1917. британска влада послала је Валтеру званично писмо у ком му обећава да ће учинити све у својој моћи да обезбиједи територију за стварање Израела. То писмо промијенило је изглед карте свијета. То писмо, названо Балфурова декларација, доказ je да је породица Ротшилд та која је створила Израел.

У овом интервјуу, глава породице Ротшилд с поносом објашњава како су његови преци створили Израел. Интервју почиње питањем које је сваком прво падало на памет:

Како то да је министар спољних послова послао ово писмо Вашем претку Валтеру?

***

Балфурову декларацију – израз подршке британске владе за јеврејски дом у Палестини – послао је британски министар спољних послова Артур Балфур Другом лорду Ротшилду. Дошао сам да разговарам с Четвртим лордом Ротшилдом о Балфуровој декларацији – шта она значи за Британију, јеврејски народ и породицу Ротшилд.

Писмо Артура Балфура лорду Ротшилду

„Министарство спољних послова Велике Британије
2. новембра 1917.

Драги лорде Ротшилде,

имам велико задовољство да у име владе Његовог величанства пренесем сљедећу декларацију о наклоности јеврејским ционистичким аспирацијама поднетим Влади и одобреним с њене стране…“

Данијел Тауб: То је, дакле, можда најчувеније писмо у савременој јеврејској историји, и почиње с три ријечи: „Драги лорде Ротшилде“. Како то да је министар спољних послова послао ово писмо Вашем претку Валтеру?

Лорд Џејкоб Ротшилд: То је занимљиво питање, јер је он био сјајан орнитолог, иако га је почео занимати ционизам. Мислим да је разлог сљедећи: то је првенствено био покрет из источне Европе. Али нису разјаснили ко руководи покретом. Уз то, постојао је и у Великој Британији. Тако да су осјећали да  би га требало насловити на породицу Ротшилд. А Валтер је био лорд Ротшилд, и циониста. То су прави разлози.

(…)

Данијел Тауб: Посебну улогу имала је ваша рођака Дороти…

Дороти де Ротшилд (Извор: Снимак екрана)

Лорд Џејкоб Ротшилд: Она се удала за мог рођака Џимија, кад је имала 17 година.

Данијел Тауб: Дороти, Доли, од својих тинејџерских година била је велики подржавалац Израела. 

Лорд Џејкоб Ротшилд: Велики подржавалац, као и њен супруг, који је био дубоко посвећен. Нарочито после супругове смрти, Дороти је живот посветила овом месту (руком показује на простор палате Вадесдон манор, у Бакингемширу, Енглеска, где је разговор вођен – прим. СтСт), Израелу и још неколицини пријатеља. И имала је диван живот.

Интервју са Џејкобом Ротшилдом водио 2017. године бивши израелски амбасадор у Енглеској Данијел Тауб

***

Разлог је био очигледан: новац, моћ и утицај Ротшилдових учинили су да британска влада поступи према њиховим захтјевима. Годинама потом, Британија је одржала обећање Ротшилдима, и обезбиједила велику територију за оснивање Израела. И маја 1948. званично је створена држава Израел. Иако су то биле добре вијести, за Ротшилде је то био тек почетак. Оно што су урадили потом било је још упечатљивије. Уложили су милионе долара у Израел, правећи школе, путеве и све потребно да се та територија претвори у лијепу земљу. Џејмс Ротшилд је сам платио зграду израелског Конгреса, а Дороти де Ротшилд зграду израелског Врховног суда. Но, што су Ротшилди трошили више новца, то су стварали више проблема – јер је земља коју су Британци дали Израелу заправо припадала другом народу – Палестинцима. И тај територијални спор изазваће низ сукоба Израелаца и Палестинаца, који траје деценијама.

Шта год да сте чули о моћи Ротшилдових није ништа спрам правих размјера њиховог утицаја. На Јутјубу има на десетине снимака о Ротшилдима, али овај је друкчији – јер ћемо умјесто пуког причања о Ротшилдима направити историјски преглед и показати како су Ротшилди у пет наврата искористили новац, насиље и моћ за преобликовање стварности и калупљење свијета према сопственој слици.

Почећемо с добом кад су Ротшилди измислили банкарску индустрију коју данас имамо. А начин на који су то учинили је суровији него што можете замислити.

Ротшилди нису ушли у банкарство јер су хтјели да свијет учине бољим, већ што су хтјели моћ, и та жеђ за моћи почела је 1744, с Мајером Амшелом Ротшилдом. Од малих ногу Мајер је живјео по обрасцу да је новац моћ, али иако је новац био потребан да би се задобила моћ, Мајер је рођен у породици с просјечним приходима, која је живјела у франкфуртским гетима. Али, Мајер је имао план како да се обогати.

Као младић, покренуо је бизнис позајмљивања новца. Почео је с малим износом, и постепено стицао капитал. Иако све дјелује једноставно, велики проблем с позајмљивањем новца је што људи некад не врате оно што позајме. Али, Мајер је био тежак човјек, и радио све што је било неопходно да поврати свој новац с каматом. Још у младости изашао је на глас као неко с ким се не ваља качити. Мајер је разним маневрима стекао статус личног банкара чланова њемачке царске породице. С временом је Мајеров мали бизнис позајмљивања и размјене новца прерастао у успјешну финансијску институцију, али је, упркос свом успјеху, Мајер знао да има један непријатељ који може уништити све што је изградио. Тај непријатељ било је вријеме.

Како је старио, Мајер је свом финансијском умијећу научио својих петорицу синова, а што је још важније, научио их и да се успјех не заснива само на способности руковања новцем, већ и на манипулисању људима и ситуацијама у своју корист. Игра новца је смртоносна, и Мајер је своје синове научио да буду суровији него ико с ким се буду суочавали. Научивши их свему што је знао, Мајер је својих пет синова – Амшела, Соломона, Натана, Карла и Јакоба – послао у разне дијелове Европе ради овладавања банкарским сектором. Сматрао је да ако неко од Ротшилда контролише ток новца у разним дијеловима Европе, Ротшилди ће бити најмоћнија породица у Европи. Јер новац јесте моћ. А ко контролише новац има сву моћ.

Браћа Ротшилди раширили су свој банкарски бизнис по разним градовима, попут Лондона, Париза, Беча и Напуља. Примјењивали су лукаву тактику којој их је учио отац и успјели. Ротшилди су створили прву међународну банку у свијету. Ова стратегија Ротшилда створила је образац за отварање банкарских испостава и дан данас. Међународне банке постоје јер су Ротшилди с тим почели. Али, имали су још банкарских адута у рукаву.

Ротшилди су дошли и на идеју коришћења државних обвезница за подизање новца у име власти. Контролишући све више новца, Ротшилди су постајали моћнији од читавих државних влада. Годинама потом, кад су државе хтјеле да оснивају централне банке, погодите кога су звали – Ротшилде. Ротшилди су помогли при стварању централних банака у многим земљама, попут Банке Енглеске и Банке Француске. Сљедећи пут кад уђете у банку, реците „хвала“ Ротшилдима. Мада су за сваку добру ствар учинили и неку подједнако сурову – попут зарађивања на смрти и покољу милиона људи.

То нас доводи до друге тачке којом су Ротшилди промијенили стварност – кад су одлучили о судбини слободног свијета.

У деветнаестом вијеку Наполеон Бонапарта био је у мисији овладавања свијетом. Наполеон је био највећи војни стратег на кугли земаљској. Проблем с Наполеоном је што није био задовољан тиме да буде пуки богати војник у француској војсци – хтјео је да влада свијетом. Кренуо је у поход на сваку земљу у свијету – док не овлада васељеном.

Људи су испрва мислили да је Наполеон прецијењен, али је непрекидни низ побједа на бојном пољу учинио да га почну схватати озбиљно. У једном тренутку чинило се да ће Наполеон постати најмоћнији човјек на свијету, иако су у то вријеме Ротшилди били најмоћнији људи у Европи. У покушају да одрже своју моћ, Ротшилди су учинили нешто толико зло, да би и ђавола натјерало да заплаче.

Док се свијет борио против Наполеона, Ротшилди су одлучили да играју и за једну и за другу страну. Рат је скуп. Британцима је био потребан новац да плате војску и купе наоружање, и свако кашњење омогућило би Наполеоновој војсци да на јуриш порази Британце. Ротшилди су искористили ситуацију и брзо дали кредите британској влади. Ако су кредити појединцима доносили зараду, замислите колико је тек зараде доносило кредитирање једне владе. Иако су кредити Ротшилда били са жестоком каматом, тек је њихов сљедећи потез показао њихову ђаволску генијалност. Ротшилди су иза леђа британских банака понудили кредите и Наполеону. Године 1815. Ротшилди су снабдијевали Наполеона златом и сребром за куповину оружја ради напада на Британце – истовремено снабдијевајући Британце новцем за оружје да би могли нападати Наполеона. Урадили су то тако да ко год добије рат, Ротшилди буду на побједничкој страни. Ко год побиједи, дуговаће Ротшилдима милионе фунти, што је значило да ће Ротшилди и даље бити најмоћнија банкарска породица у Европи.

Али, њихова стратегија имала је кобни недостатак. Дајући новац објема странама, посредно су продужавали рат. Сваког дана стотине војника гинуло је у покољима на ратиштима јер су Ротшилди финансирали рат. Рат је завршио поразом Наполеона у бици код Ватерлоа. Британске коалиционе снаге су побиједиле – и дуговале Ротшилдима много новца. На крају рата, Ротшилди су били још моћнији.

Умјесто славља, Ротшилди су имали још једну карту на коју су хтјели да одиграју – чиме ће се њихово богатство устостручити у року од свега двадесет четири часа. То је трећи пут кад су Ротшилди изиграли свијет.

Поменули смо да је Наполеон поражен у бици код Ватерлоа. И док су сви сматрали ту битку одлучујућом за превласт над свијетом, Ротшилди су је посматрали као прилику да повећају своје богатство.

Да би се схватило шта су урадили, неопходно је разумјети како функционишу берза и обвезнице. Ротшилди су знали да ће ако Наполеон добије битку сви у Британији бити разочарани, и да ће то разочарање утицати на цијену фунте стерлинга на берзи, јер је фунта стерлинга званична валута Британаца. С друге стране, побиједе ли Британци, фунта стерлинга добиће на вриједности и њена цијена на берзи ће се увећати. Зато је Натан Ротшилд платио шпијуна да чека на бојишту и види ко је добио битку. Шпијун, посматрајући битку из скровишта и видјевши да је Наполеон поражен, шаље голуба писмоношу Натану с поруком да су Британци побиједили. То је значило да ће фунта стерлинга добити на вриједности на берзи. Али, нико други није знао да су Британци побиједили, јер званични британски гласник на коњу још није био стигао у Лондон. Натан је знао нешто што није нико други. Умјесто прославе британске побједе, Натан је наложио својим агентима да прошире лажну вијест да је побиједио Наполеон. Та вијест изазвала је паничну продају британских обвезница на берзи, што је оборило цијену фунте стерлинга. Потом је Натан, исти онај човјек који разгласио лажну вијест, наложио својим агентима да покупују све обвезнице по најнижим могућим цијенама. Двадесет четири часа касније, кад је званични владин гласник стигао с вијешћу да су побиједили Британци, већ је било прекасно. Британска побједа стреловито је подигла вриједност фунте стерлинга, а како су Ротшилди толико покуповали на берзи, то их је учинило невјероватно богатим, преко ноћи.

А то је била припрема за сљедећи корак којим ће Ротшилди промијенити свијет контролишући начин на који људи размишљају.

Ротшилди су нагомилали више новца него што су могли потрошити за читав живот. Пет синова су своју дјецу подучили истом оном чему је њих подучио њихов отац. Ускоро је сљедећи нараштај имао прилику да те лекције спроведе у пракси.

С годинама и напретком технологије, измишљени су уређаји попут радија и телевизије. Информације се више нису шириле помоћу гласника на коњима – било је довољно да укључите радио или телевизор да чујете вијести из читавог свијета. То је било ново доба, и Ротшилди су га видјели као пријетњу. Они су живјели своје животе вођени начелом да је новац моћ. Али нови нараштај Ротшилда схватио је да је информација нови вид моћи. Ако можете контролисати информације које људи чују, можете контролисати и њихове поступке. Према неким изворима, Ротшилди су тајно улагали у медијске компаније, телевизијске мреже, холивудска продуцентска студија и новине. Податке о том колико тачно медијских компанија Ротшилди посједују тешко је наћи.

Деценијама контролишући токове новца, Ротшилди су потом преузели и контролу над токовима информација, што их је довело у досад невиђену позицију моћи.

Ротшилди потом вуку и свој пети потез. Поред улагања у општила, Ротшилди улажу и у друге индустрије. Стварају Групу Ротшилд, улажући новац у најважније компаније у свијету – од САД до Јапана и Швајцарске. Дионице у тим компанијама пружиле су им још више моћи да усмјеравају дешавања у свијету – ако хоће, могу утицати на цијене артикала и контролисати потребу и потражњу производа и услуга. Нико не зна колико тачно Ротшилди заиста имају, јер су постали крајње повучени, мада неке процјене говоре да посједују имовину у износу од хиљаду милијарди долара, или више од тог. Колики год да је тај износ, Ротшилди су нагомилали највеће богатство икад забиљежено у историји.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ