Држава рекламира нашу децу широм белог света, ради продаје странцима

Овако наша држава рекламира нашу децу широм белог света, ради продаје странцима, коју филантропски назива међународно усвојење.

Ко не зна енглески језик, наша држава је и део велике студије и најбоље праксе и стандарда за gay/lеsbian adoption, то јесте за геј/лезбејска усвојења!

Како је читав овај јад и чемер перфидно и злобно удешен у закону:

Према нашим прописима, странац може да усвоји наше дете само ако нема усвојитеља међу домаћим становништвом.

Сматра се да нема усвојитеља међу домаћим становништвом ако је протекла једна година од уписа детета у регистар усвојеника.

Како се то десило, може се запитати неко, да за 10 година продамо странцима скоро 6 000 наше деце, а опште је позната чињеница да се у нашој земљи 300 хиљада парова бори са неким обликом стерилитета?

Запитајмо се здраворазумски, уважени сународници, да ли се међу тих 300 хиљада парова, што је 600 000 људи, заиста није нашло макар 1 000, који су поднели захтев за усвојење? Ја у то не верујем.

То нас води даље у постављање смислених питања и извођење логичких закључака: ако се сматра да нема усвојитеља протеком само 1 године, зашто онда усвојитељски поступци трају 2, 5, 7 и 10 година?!?

Само да би имали изговор да продају дете чим истекне та једна несрећна година!

А, законски не мора ни да истекне чак ни та 1 година, јер, пазите сад – министар надлежан за породичну заштиту може да самостално одлучи да се наше дете преда странцима чак и пре истека тог једногодишњег рока, ако сматра да је то у најбољем интересу детета! Ужас Божији! Једна, увек страначки постављена особа, одлучује о животима и судбинама хиљаде деце!

Запитајмо се и запитајмо банду јавно, зашто Срби, да би усвојили српско дете у њиховој рођеној држави, пролазе кроз голготу од процедуре, у којој се пред њих постављају готово немогући захтеви, док странац наше дете може да купи у процедури која траје свега 24 дана и са само једним физичким доласком да види дете?!?

Је л’ то нормално, је л’ то људски?

Је л’ тај странац некакав мали Исус, некакво савршенство природе, некакво божанство у односу на домаће усвојитеље?

Или је ипак сва прича у томе да домаћи усвојитељи не откупљују већ заиста усвајају дете, док странци плаћају 50 000 евра по детету здравом и до 150 000 евра по детету са посебним потребама?

Чек’ и да приупитамо душебрижну багру шта би са дететом оне неке караконџуле из Пинк ријалитија „Задруга“, која је у ријалитију родила дете и које јадно створење у ријалитију живи, у тој Содоми и Гомори блуда, неморала, отпадника и дегенерика?

Је л’ рођење и живот у ријалитију у најбољем интересу тог несрећног детета, багро????

Је л’ сте покренули надзор неки, можда? Или не смете да писнете?

Народе, морамо устати. Морате схватити да морамо устати. Тиме што све ово знамо и не чинимо ништа, прећутно одобравамо језиве ужасе које спроводи овај змијарник, кога приде још и ми плаћамо и издржавамо.

Морамо устати макар за оно најсветије, људи. Ако некоме то још није до краја јасно, на њега се и не рачуна, довољно је да ућути, ако неће да помогне, и да не тролује, трује и баљезга глупости.

Извор:
БОРБА ЗА ИСТИНУ