Медојевић је продао српски језик, а Даниловић је гласао за национал-социјалисту Кривокапића

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе

Подгорица, 27. јул 2013

Српска листа најоштрије осуђује политичку манипулацију Небојше Медојевића који наводно ,,осуђује“ национално понижавање Срба поводом одлуке Уставног суда да поништи његов срамни споразум са Игором Лукшићем о статусу српског језика у образовном систему Црне Горе.

Да му је до српског језика, Медојевић је могао корисније да медитира о његовом статусу 2006. године када је, заједно са ДПС-ом, донио понижавајућа уставна решења, од којих се неће опрати док је жив.

Договор о перфидном затирању српског језика у образовном систему нису постигли ДПС и Српска листа. Постигли су га ДПС, Нова и Медојевићев Покрет за промјене. Тада је српским језиком говорило двије трећине грађана Црне Горе, а Медојевић, Мандић и полувојводин доглавник који је недавно гласао за Ранка Кривокапића, пили су шампањац у Скупштини у част тога што је у школски систем суштински уведен црногорски којим је тада говорило непуних 21 одсто грађана, а српски, са 65 одсто заступљености, позициониран у ранг албанског и хрватског језика.

Није СЛ подржала Ранка Кривокапића у Турској. Подржали су га ДФ, ДПС и СДП.

Није Српска листа подржала параду хомосексуалаца у Будви. Подржали су је Демократски фронт, ДПС, Позитивна и функционери Владе Црне.

Није СЛ за НАТО. Медојевић јесте.

Небојша Медојевић очигледно вјерује да је народ у Црној Гори малоуман и да се не сјећа да је он са Ранком Кривокапићем и Милом Ђукановићем прогласио црногорски језик јединим службеним, а да се Жељко Ивановић у најновијем ,,Монитору“ чуди зашто Андрија Мандић није био на Паради поноса. Мада смо га, руку на срце, послије свега, сви тамо очекивали.

Уосталом, Медојевић би требао да објасни зашто је недавно тражио, у писму Миодрагу Лекићу (у које је Српска листа имала увид) оставку Горана Даниловића на функцију шефа Клуба посланика ДФ. Свјежи борац за српски језик је, у писму, свој захтјев образложио чињеницом да је Даниловић гласао да Ранко Кривокапић буде предсједник Парламентарне скупштине ОЕБС-а, а навео је и још једну ,,крупну“ финансијску ситницу.

Сада, када је Уставни суд поништио Медојевићеве, Мандићеве, Кривокапићеве и Лукшићеве небулозе којима је и званично системски угашен српски језик, касно је кукати. Остаје само да се уведе чисти црногорски! На крају крајева, одлука Уставног суда испоштовала је разум и логику, иако наглашавамо да Српску листу не занима образложење пресуде. Важно је да српска дјеца не уче наметнути црногорски језик, или да га уче тако што ће њихови родитељи знати, или свјесно прихватити, да су им га неметнули ДПС, Медојевић и евроатлантски четнички полувојвода Мандић.

Не може се питање српског језика решавати договором режима и његових спавача и сарадника из опозиције.