Данас протест подршке Ани Михаљици којој је Центар за социјални рад одузео децу

Данас, у петак, на осми март у 10 сати одржаће се протест у Новом Саду испред Центра за социјални рад како би се подржала Ана Михаљица, мајка троје деце која су јој, како се наводи, неосновано одузета.

Троје малолетних, три дечака од три, шест и 10 година одузети су самовољом запослених у Центру за социјални рад и смештени у Сигурну дечију кућу од половине новембра, а самохраној мајци се не дозвољава да брине о малишанима.

Ани Михаљици су децу одузели након пожара који је избио у стану у Шекспировој 24, где живи њен отац. Она са децом није била у стану у тренутку пожара.

Како се може видети из документације коју је показао њен адвокат Милан Босика, Центар је одлуке о одузимању деце донео због потенцијалног насиља у породици.

Адвокат, мајка, као и присутни грађани на претходном протесту који је одрзан 28. фебруара више пута су поновили да су решења и одлуке Центра донета уз кршење законских прописа, што је потврђено усвајањем њихових жалби од стране суда, али да деца до данас нису враћена мајци.

Више пута је поновљено да сматрају да се ради о кршењу законских прописа од стране појединаца у Центру за социјални рад.

У судским списима које је показао адвокат, опет се виде наводи да је Центар од раније ангажован на бризи о овој породици која има економских и социјалних проблема. Наводи се и да је закључак социјалног радника био да је мајка својим немаром и занемаривањем основних животних потреба угрозила децу и довела их у животну опасност.

Подсетимо, адвокат Милан Босика, који је вратио Марију Тркуљу својим родитељима, поводом отимање деце Ани написао је раније на свом ФП:

“Центар за социјални рад Града Нови Сад се ставља изнад правноснажних судских пресуда, закона, Устава, и спроводи злочин против деце и, под оправданом сумњом, чини кривична дела: Одузимање мал. лица из 191.ст.1. КЗ, Отмица из члана 134. КЗ, Злоупотреба службеног положаја из члана 359. КЗ, Несавестан рад у служби из члана 361КЗ, Неизвршење правноснажне судске одлуке из чл. 340. КЗ, Трговина људима, Трговина утицајем, Ометање правде…Водитељ случаја Владислава Крсмановић, је пред мајком троје малолетне деце и преда мном лично, дана 19.12.2023, одводећи Михаила, Гаврила и Рафаила Михаљицу код васпитача из управне зграде изговорила, показујући на Ану Михаљицу:“ Овој мајци никада више немојте дати да види децу, иду у хранитељску породоцу“, и поред правноснажне пресуде Нпж 181/23 Вишег суда у Новом Саду, на основу које престају законски разлози за одузимање деце. Ово је случај који се спроводи по методама, по злу познатог, норвешког БАРНЕВЕРНЕТ-а!“

Изјаву за записник мајке Ане Михаљице преносимо у целости:

„Зовем се Ана Михаљица, ЈМБГ … из Новог Сада, ул. …

По занимању сам фармацеутски техничар и апсолвент сам Богословског факултета у Београду.

Судском пресудом П2. 817/14 од 15. 7. 2014. се разводи брак са Николом Михаљица који је закључен 25. новембра 2012. пред матичарским уредом у Новом Саду – МК венчаних 1647 за 2012. у којој је родитељско право на заједничким дететом млдб. Михаилом Михаљица рођ. 12. 5. 2013. поверено на самостално вршење одгоја мајке, са пребивалиштем код мајке. Истом судском пресудом, отац Никола Михаљица, се лишава родитељског права над млдб. Михаилом Михаљица у погледу одржавања личних односа. Разлог развода је био насиље у породици над дететом и надамном.

На уверавање да се насиље неће поновити започели смо поново да живимо заједно и током тог периода живота су се родила деца, млдб. Гаврило 2.11.2017. и млдб. Рафаило 19. 3. 2020. за које време нас он више пута оставља и дозвољава својој фамилији да нас малтретира, а свекрва децу и мене више пута неосновано пријављује полицији због измишљених разлога.

Овде долазим на позив КТ 4852/24 ради саслушања у својству осумњичене, због постојања основа сумње да сам извршила три кривична дела запуштања и злостављања малолетних лица из чл. 193, ст.1. Кривичног законика, а која под пуном кривичном и материјалном одговорношћу негирам.

Наведена кривична дела су ми се ставила на терет после мањег пожара 16. новембра 2023. у стану, у ул. Шекспирова 24/8-99, изазваног кваром електроинсталација, где сам живела са мојим оцем, Миланом Миловцем, а на коме имам право власништва 1/6. На позив моје сестре дошла сам из шетње у граду са децом на наведену адресу испред зграде да видим оца и упознам се са догађајем.

Те вечери, 16. 11. 2023. после интервенције ватрогасаца и полиције испред зграде су ми насилно из наручја отета деца, која су била нормална и видно весела и здрава, од стране раднице Центра за социјални рад ,,Нови Садˮ, Владиславе Крсмановић која је викала: ,,Ја сам тако одлучилаˮ! Напомињем, отмица моје деце је извршена насилно и грубо уз вриску и плач моје деце, док се полицајац дерао на мене и витлао пендреком изнад моје главе и претио да ће ме ухапсити и одвести у затвор! За отмицу деце није постојао никакав писани налог и који до данас нисам добила, као нити било какво писано образложење. Деца су присилно одведена те вечери полицијским аутом у затвор, како они називају своју ,,сигурну кућуˮ од када ми је забрањено да их вратим.

Обзиром да ми кривична пријава није уручена и да не знам садржај исте, а којом ми се из Позива КТ-4852/24 стављају на терет претходно наведена кривична дела да сам их починила, под пуном кривичном и материјалном одговорношћу изјављујем да их нисам починила и предлажем Тужилаштву да их као неосноване одбије.

Због отимања деце и изрицања мере продужене забране приласка својој деци за мене и мог оца, уложила сам жалбу Вишем општинском суду у Новом Саду и за 24 сата сам добила Решење Вишег општинског суда бр. НПЖ 181/23 којим се прекидају мере Центра за социјални рад и налаже се да ми се деца врате. На предочено Решење о укидању мера за одузимање деце и продужене забране контактирања са децом, Јелена Зорић, директорка Центра за социјални рад, Владислава Крсмановић, водитељка случаја и Маја Петровић из правне службе су уз гласни смех изјавиле да њих никакво судско Решење не обавезује!

У жељи да видим своју отету децу 19.12.2023. отишла сам у пратњи адвоката Милана Босике у Центар за социјални рад ради састанка заказаног за тај дан – корективног надзора, који сам пред полицијом и Владиславом Крсмановић морала потписати, а под претњом затвора, као и изречене мере неприласка деци. Уместо разговора са водитељком случаја Владиславом Крсмановић, она је почела да ми цепа оригинална документа о корективном надзору над децом. На изражено дивљање и вређање Владиславе Крсмановић, Маје Петровић из правне службе и Снежане Шиник, адвокат Милан Босика је позвао полицију. Након доласка полиције и током давања изјаве адвоката, ја сам замолила полицију да ми омогући виђење са децом, након чега су ми деца доведена. Михаило и Гаврило су били видно повређени по лицу, а на моје питање Михаило је рекао да их остала деца туку, а Гаврило је рекао да су га васпитачи тукли, а васпитачице му више пута нису дозвољавале да иде у ВЦ током ноћи. Такође су деца изјавила пред полицијом, адвокатом и радницама Центра да им је Владислава Крсмановић и друге раднице Центра, претила да ће да их раставе и да су се сви смејали док су они преплашени плакали и дозивали маму.

Такође су изјавили да им је Владислава Крсмановић рекла да мами ,,не смеју ништа да кажу осим онога што им је она наложила, а ако тако не учине, биће кажњени и повређени, а они знају какоˮ.

На крају кратког сусрета Гаврило се пет пута истрзавао из руку Владиславе Крсмановић тражећи од полиције да му дозволе да га мајка испрати до тзв. сигурне куће што су му полиција и чувар Центра дозволили.

Најмлађе дете, Рафаило, је само понављало да ће га ,,ове тете одвести и продатиˮ показујући прстом на социјалне раднице. Наведени контакт је прекинула Владислава Крсмановић уз претњу да ми више никад неће дозволити виђење са децом, да се ,,лишавам родитељског права и да деца иду у хранитељску породицуˮ пред адвокатом и полицијом.

Описани корективни састанак и последње виђење моје деце 19.12.2023. је на описани начин завршено.

Могу само да замислим кроз какву физичку и психичку тортуру, претње и злостављање пролазе моја деца после бесправног и насилничког отимања.

Захтевам од своје државе, Републике Србије, да ми врати моју децу, а да против одговорних лица из Центра за социјални рад ,,Нови Садˮ покрену одговарајуће поступке. Описану нехуманост радница Центра тешко је и замислити, а могу само да замислим кроз какву психичку трауму моја деца пролазе.

Нови Сад, 13. 02. 2024.“

Изјаву дала: Ана Михаљица