Манастир Преподобног Антонија Великог свечано прославио своју храмовну славу

temska

Поводом храмовне славе, Преподобног Антонија Великог, 30. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, у истоименом манастиру у Темској код Пирота Свету Архијерејску Литургију уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око 50 верника.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част Преподобног Антонија принело манастирско братство и овогодишњи домаћини славе, породица Костић из Пирота. За идућу годину за домаћине славе су се пријавили Ненад и Соња Вучић из Пирота.

У својој архипастирској беседи Владика Ксенофонт је, говорећи о подвижничком животу Преподобног Антонија Великог, поучио присутне вернике:

„Иако су стигла времена, она о којима је пророковао Свети Антоније Велики, да ће доћи времена иза њих када ће се мање њих подвизавати, и да ће доћи она крајња времена када неће бити никаквих спољашњих подвига, него само они који буду трпили и истрпили у исповједању православне вјере, ти ће ући у Царство небеско, ти ће Бога видјети, јер ће на тај начин чисто срце своје сачувати да би могли Бога видјети. Па ево, по свој прилици наилазе та времена када само треба трпити и истрпити и вјеру православну исповједати, она времена за која на другом мјесту каже да ће у последња времена људи полудити, када виде некога ко није луд рећи ти си луд, ниси као ми. Нису ли, заиста, браћо и сестре, таква времена данас, када нас православне хришћане и православне исповједнике називају лудацима јер смо пошли куд који као и ова братија овдје што је пошла на врх овога брда, па овдје савила гнијездо, монашко гнијездо посвећено Светом Антонију Великом и побјегла од екумениста и побјегла од екуменизма и овдје у трпљењу и у трудовима доноси плодове, и сви ми који се трудимо, свако по својим моћима, свако по својим снагама.

Нека би Бог благословио свачији труд и свачији зној и свачије вјероисповједање да макар у нечему будемо слични овим великим свјетилима васељене какав је био Свети Антоније Велики, ми монаси, да и вама, како кажу ове молитве за све хришћане: „Тако да се свјетли свјетлост ваша пред људима“, а посебно дакле као што уче свети оци: “ Бог је свјетлост анђелима, анђели свјетлост монасима а монаси свјетлост свима хришћанима“. Па, ако Бог да, да и ми стекнемо неку искрицу у душу своју, па да понешто од тога и вама проповједамо, да понешто од тога и вас научимо па да се заједно подвизавамо, и да се заједно спасавамо, да заједно уђемо у Царство небеско, тамо гдје је Преподобни отац Антоније и обиље светитеља који прослављају Оца и Сина и Светога Духа кроза све вјекове и сву вјечност.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ