На крају преговарачког процеса са Европском унијом Србија ће морати да потпише и правно обавезујући споразум с Приштином

На крају преговарачког процеса са Европском унијом Србија ће морати да потпише и правно обавезујући споразум с Приштином.

Ово је само једна од обавеза Србије побројаних у нацрту Преговарачког оквира са ЕУ, у чију су целину Вечерње новости, како пише тај лист, имале увид.

У том документу, који је Европска комисија проследила земљама чланицама на разматрање, на 17 страница, у 30 тачака, наведено је све оно што Србију очекује следећих година.

У том тексту велика замка може да се крије и у формулацији да Србија „треба да води рачуна да њен географски опсег не буде у супротности са пуном нормализацијом односа са Косовом“. То би, констатује лист, могло да значи да ће Београд бити на великим мукама када се постави питање наше државне територије.

Иначе, питање КиМ експлицитно се помиње у тачкама 5, 7, 20 и 25, чиме се директно ставља до знања да ће европски пут Србије бити много компликованији него код осталих земаља, оцењују Новости. Уз име Косова стоји звездица којом се не прејудицира статус.

У тачки 5 говори се да ће се напредак нарочито мерити на основу испуњавања пет услова, а један од њих је континуирана посвећеност ка видљивом и одрживом побољшању односа с Косовом, што подразумева да две стране једна другу не блокирају на путу ка ЕУ.

Политички услови, према речима Тање Мишчевић, професорке Факултета политичких наука и некадашње директорке Канцеларије за придруживање ЕУ, суштински су најважнији у преговорима.

“Улазак у ЕУ увек је политичко питање јер свака од држава чланица штити своје националне интересе. Можемо рећи да политичко условљавање није ‘фер’, али то је пракса још од првог проширења. У Копенхагену 1993. године уведени су политички критеријуми који се односе на владавину права, људска права и заштиту мањина”, каже она.

Никола Јовановић, уредник научног часописа „Изазови европских интеграција“, каже за Новости да ће динамика нормализације односа са Косовом одређивати у значајној мери динамику преговора Србије са ЕУ.

“То се види и по томе што ће Европски савет одобравати Преговарачки оквир за преговоре са Србијом у децембру, а то је рок до када се очекују примена и оцена примене бриселског споразума”.

Јовановић наводи да ће специфичност преговора Србије о чланству у ЕУ бити у томе што ће се паралелно водити преговори о нормализацији са Косовом, а то значи све осим формалног признања.

“Унија инсистира на томе да се паралелно са чланством воде преговори о нормализацији из два разлога. Да би се омогућило да ЕУ третира Косово као државу, што је могуће само ако Београд буде флексибилан, јер би то сломило отпор пет држава ЕУ које не признају Косово и, друго, да би се онемогућило да Србија блокира чланство Косова у ЕУ, ако прва уђе”.

Нови Магазин