Грчка и истополни бракови: Да ли је земља на ивици експлозије?

Грчка влада је обећала да ће легализовати истополне бракове у фебруару. Сви грчки јерарси признавање истополних бракова виде само као први корак ка уништењу хришћанских вредности, тврдећи да хомосексуалност није „биолошка особина” личности; Синод ћути; народ кипи. Како се ово може завршити?

Ситуација око легализације истополних бракова у православној Грчкој достигла је тачку кључања почетком 2024. Готово сви грчки митрополити се оштро противе предложеном закону који ће хомосексуалцима омогућити не само да региструју истополна партнерства као ‘породице’ али и да усвајају децу.

Грчка црква се на последњем заседању Синода изјаснила против усвајања деце од стране хомосексуалаца, наводећи да „деца нису кућни љубимци“, али се није јасно изјаснила у вези са истополним браковима. Истовремено, огромна већина грчких епископа оштро је осудила предстојећи закон, а грчки верници су спремни да изађу на улице у знак протеста. То није изненађујуће, с обзиром да неки митрополити директно позивају православне Грке да се „боре против легализације истополних бракова“.

Архиепископ Јероним је долио уље на ватру уверавањем да „Црква неће узети оружје у руке“, што значи да неће покретати масовне нереде. Међутим, сама изјава у којој се помиње оружје од особе иза које стоји вишемилионско стадо звучи веома алармантно, што указује да се бар прича о нередима. Ипак, Влада је, држећи се одређених споразума „са западним партнерима“, одлучна да усвоји закон без обзира на опозицију.

Дакле, шта се дешава у Грчкој и како би се ово завршило?

Црква и политика: симфонија или какофонија?

Према Уставу, Грчка је православна земља. Став Цркве по разним питањима у земљи је веома значајан и у већини случајева је у складу са државом, јер је Црква субвенционисана из државног буџета.

Међутим, у историји земље било је случајева да је видљива „симфонија“ између Цркве и државе била нарушена, што је довело не само до „какофоније“, већ и до озбиљне конфронтације. Један такав пример био је упис „религије“ у личне документе.

Влада је 2000. године одлучила да уклони овај запис из докумената. Међутим, тадашњи поглавар Грчке цркве, архиепископ атински Христодулос, успротивио се овој одлуци. Његов чврст став по овом питању довео је до масовних протеста у Атини и Солуну, а Црква је прикупила више од 3 милиона потписа, позивајући да се не уклони упис „религија“ из пасоша. Вреди напоменути да је у то време целокупна популација Грчке била нешто више од 10 милиона људи, а 3 милиона потписа било је више од броја гласова које је партија ПАСОК (Панхеленски социјалистички покрет) добила да дође на власт у земљи. .

Да, тада је (као и у многим другим случајевима) Црква изгубила обрачун са политичарима, али сви се они и даље јеже при помисли да би се догађаји из 2000. године могли поновити. Осим тога, после 2000. године политичари су схватили да Црква има одлучујућу улогу у изборном питању, што значи да нико не жели да се свађа са њом.

Али не у случају легализације истополних бракова.

Грчки премијер Киријакос Мицотакис је 19. јануара 2024. изјавио да ће закон о истополним браковима бити усвојен почетком фебруара.

Наиме, у складу са овом изјавом, саопштено је да ће се ванредни састанак Синода Грчке Православне Цркве одржати 23. јануара 2024. године. На њему ће се разматрати само једно питање – геј бракови и реакција на њега. Синод је, према Статуту Грчке Цркве, сазвао архиепископ Јероним. Међутим, како се испоставило, учинио је то с разлогом.

Политика у Цркви или Црква у политици?

Важно је разумети да архиепископ Јероним покушава да „балансира“ између директно супротних мишљења. У једном од својих недавних интервјуа, он је изјавио да по питању ‘хомосексуалних партнерстава’ не треба размишљати у терминима „десних“, „левих“ и „центристичких“ позиција, већ размишљати „какво друштво и породицу ћемо имати сутра”. Истовремено, да би пребацио личну и црквену одговорност, изјавио је да се о питању истополних бракова треба одлучити на националном референдуму.

У овој ситуацији, Предстојатељ Грчке Цркве покушава да делује не само као верски вођа већ и као политичар. Одговарајући новинарима о свом ставу о истополним браковима, архиепископ Јероним је рекао: „У таквим стварима, архиепископ не може да заузима став сам, као ни премијер. Зато оштре изјаве од њега нисмо чули, а вероватно и нећемо. Он је очекивао да ће се и Синод уздржати од било каквих оштрих изјава до усвајања закона, који се већ налази у грчком парламенту након што је прошао све неопходне процедуре за гласање.

Другим речима, архиепископ Јероним се нада да ће „седети“ и касније, након доношења закона, изјавити да „Црква није могла ништа да учини“.

Наравно, недостатак чврстих уверења о тако очигледном питању за верника, као што је содомски однос према греху, изазива велико незадовољство не само код обичних верника, већ и међу грчким јерарсима, који све више дозвољавају себи да критикују поступке Примата.

Тако су неки од митрополита били огорчени што се архиепископ Јероним, не обавестивши Синод и јерархију, састао са грчким премијером Мицотакисом. Грчки медији овај састанак називају „тајним“, тврдећи да колеге јерарси захтевају објашњење од поглавара Грчке цркве о томе шта се догодило на састанку. Све у свему, скандал је евидентан.

Хомосексуалност – није грех?

Заузврат, представници грчке владе стално тврде да мишљење Цркве о овом питању није од значаја. На пример, само сат времена након што је архиепископ Јероним предложио одржавање референдума, портпарол грчке владе је изјавио да Црква неће диктирати политичарима како да гласају и да се „о питањима људских права не одлучује на референдумима“.

Верници су такође огорчени што власти покушавају да питање признавања хомосексуалних породица пребаце са чисто политичког на духовни проблем. На пример, представник владе је изјавио да „хомосексуализам није грех“ и да му је „жалосно што чује“ супротно мишљење, које, по њему, „не заступа ни вернике ни Цркву“.

Овакве речи званичника доживљене су као покушај државе да диктира Цркви шта треба да сматра грехом, а шта не. Проблем се додатно погоршава чињеницом да практично сви грчки јерарси признавање истополних бракова виде само као први корак ка уништењу хришћанских вредности и не доживљавају хомосексуалност као „биолошку особину” личности. Штавише, све чешће се чују гласови да се за легализацију геј бракова залажу исти они који су недавно тврдили да је традиционална породица потпуно непотребна и застарела институција. Према речима архијереја, чини се да ако је породица застарела институција, онда промоцијом истополних заједница уништавају ову „институцију“.

***

Ускоро ћемо видети до чега ће све ово довести. Вероватно ће сутра, 23. јануара Грчка Православна Црква донети чврсту одлуку по питању истополних бракова. Митрополит Крфски Нектарије је већ позвао своју браћу да осуде предстојећи закон. Такође је велика вероватноћа да грчка влада неће обраћати пажњу на став Цркве и да ће закон бити усвојен. Шта ће се даље дешавати у земљи (протести, митинзи, демонстрације) није познато.

Међутим, оно што се поуздано зна јесте да политичари у земљи полако и сигурно уништавају православне корене и традицију управо оних људи чијим интересима су обећали да ће служити.

Константин Шемљук
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Петар Волков

Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ