Шта је у ствари Лавров поручио свету

Поруке које је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изнео на годишњој конферецији треба озбиљно да схвате посебно западни актери да не би дошло до даље ескалације сукоба у свету и међу водећим светским силама, укључујући и нуклеарне државе, оцењује Душан Прорковић из Института за међународну политику и привреду.

Лавров се раније данас сумирајући резултате претходне године осврнуо на горуће светске проблеме, од Блиског истока и Украјине, па до Косова и Метохије.

Руски шеф дипломатије је, између осталог, говорећи о косовском проблему, нагласио да „Русија увек подржава и да ће подржавати став Србије“, али је указао на то да се над Србима иживљавају, те да се обавезе према Србији, конкретно у стварању Заједнице српских општина на Косову, не испуњавају више од десет година. Имплементација овог споразума, који је Европска унија представљала као своје највеће дипломатско достигнуће, упала је у ћорсокак, а ЕУ не може ништа да уради.

Министар је додао да Европска унија „треба да се стиди“ због нерешеног косовског проблема, упркос споразумима из 2013. године.

Русија има инструменте да актуелизује косовску тему

Пророковић истиче да је Русија одавно упозоравала шта ће се десити са споразумима Београда и Приштине, али је нико није схватао озбиљно. Сада управо Русија треба да буде та са којом ће Србија да разговара о пребацивању косовске теме са нивоа ЕУ на ниво УН.

„Русија има инструменте, како у међународним организацијама, глобалним – типа УН, тако и у овим континенталним – типа ОЕБС-а, али и у овим незападним – типа БРИКС-а и може да актуализије косовску тему како би се вршио континуирани притисак на западне актере да би се дошло до неких нових договора, нових споразума и нових решења. Такође, мислим да са Русијом треба да се разговара о пребацивању ове теме са нивоа ЕУ на ниво УН, без обзира што то у овом тренутку изгледа мало вероватно, пошто ЕУ неће из својих руку испустити то што је добила 2008. године на поклон. Сам тај корак би пуно значио и потпуно би променио амбијент у ком се о косовском питању преговара. Уосталом, о свему томе треба разговарати са самим Лавровом, јер он има огромно искуство, јако добро познаје то питање, а вероватно и сам има неке идеје како ту ствар даље решавати и којом динамиком се то може одвијати“, каже Прорковић.

Он наводи да се Лавров косовском темом бави још од почетка деведесетих година, познаје је у детаље и може да о њој говори без икаквих белешки или посебних припрема“.

„Искрено, треба рећи да је он на све ово упозоравао још у периоду између 2013. и 2015. године, али то што га нисмо схватали озбиљно ни ми, нити ЕУ то је наш проблем, а не проблем Сергеја Лаврова. Због свега, ја бих ово што је рекао узео за озбиљно, слушао га убудуће много детаљније и пажљивије него што се до сада чинило и такође бих га у неким ситуацијама консултовао. Јер, понављам, Лавров је на овакав ток бриселског процеса упозоравао практично од потписивања првог бриселског споразума, а касније је то само надограђивао и разрађивао“, каже Пророковић.

Лавров је нагласио да ЕУ сада мења постојеће споразуме у корист Приштине тако да „Срби на северу Косова немају никаква права, да та права апсолутно буду апсолутно вештачка, а стварна власт треба да остане Албанцима“.

Према његовим речима, и сада када треба да се испуни договорено они повлаче ручну у корист оне стране која им је ближе у конкретном случају. А ближи су им, како је рекао, косовски Албанци, јер су им се они заклели на верност, желе да уђу у НАТО и прате инструкције ЕУ, ако само не експлодира албански проблем на Балкану.

Ризик од сукоба нуклеарних држава

Пророковић оцењује да се кључна порука коју је Лавров послао са конференције тиче стратешког опредељења Руске Федерације.

„Било какви преговори о стратешкој стабилности са САД, након ових изјава Лаврова, вероватно ће бити повезани са другим темама, између осталог и са темом Украјине. Нема више сепаратних преговора, нити тог партикуларног приступа руске дипломатије какав је случај био крајем деведесетих и почетком двехиљадитих. Тада је руској спољној политици било важно да се осигура стратешка стабилност у директној комуникацији са САД, а ова друга питања, чак и геополитичког карактера, углавном су посматрали као мање важна. Сада све постаје важно за Руску Федерацију, а тако је изгледа и због потпуног одсуства поверења у западну спољну политику и западне намере, пре свега у америчку спољну политику и америчке намере. То је Лавров неколико пута подвукао”, оцењује Пророковић.

Према његовим речима, говорити о неповерењу на нивоу министара одбрана, чак и председника држава, председника влада и није неуобичајено, али када то изговори министар спољних послова којем је у опису радног места да одржава какво-такво поверење онда је то показатељ да су руско-западни односи потпуно покидани и да ће бити потребно много времена да се испуне неке елементарне ствари како би се отпочео дијалог.

„Због тога, после свега овога што је Лавров рекао мени се чини да је ситуација гора него што сам претпостављао, јер Лавров је, ипак, доајен светске дипломатије, он врло бира речи и употребљава често двосмислене формулације како би се одржао макар само привид да комуникација са оном другом страном постоји. Ово је показатељ да те комуникације нема и отуда очекујем не само да се ова ескалација украјинске кризе настави, него и да буде доста нових турбуленција у међународним односима”, наводи Пророковић.

Лавров је такође упозорио и на ризике сукоба нуклеарних држава, рекавши да је на Западу све мање фактора обуздавања кад је реч о директном сукобу нуклеарних држава…

„Поборник сам теорија америчких неореалиста који већ пола века тврде да нуклеарне државе не ратују између себе. Просто се надам да ће разум превладати и да ће сви ти спорови између нуклеарних сила бити решавани неким посредничким ратовима или неким прокси сукобима, асиметричним ратовима, хибридним ратовањем – дакле, да неће бити употребе оружја за масовно уништење. Али, Лавров је сасвим у праву – као претња Русији појавило се то уклањање одређених баријера за коришћење нуклеарног оружја. Русија на то сада мора да одговори, а ова ситуација нас донекле враћа у седму деценију 20. века и све оно што смо тада гледали“, каже Пророковић.

Ово неће бити година преговора

Лавров је рекао да су се САД изазвале сукоб у Украјини, те да нема назнака да Америка има интерес да се реши украјинска криза. Прецизирао је да Запад ради на томе да дође до ескалације украјинске кризе а да то ствара додатне стратешке ризике. Према његовим речима, подстицање Украјине да се наносе удари на Крим и на дубину територије Русије говори о томе да Запад не жели никакво конструктивно решење.

Лавров је истакао да Украјина мора да одустане од чланства у НАТО и нацистичке реторике, и сматра да о решавању украјинске кризе треба разговарати са Западом јер Кијев неће ни о чему одлучивати.

„То што је Лавров изјавио заправо показује колико ово сложена ситуација. Поверења Русије према Западу више нема. Запад је према Русији очигледно предузимао читав низ нефер корака, корака које није смео да предузме, отуда и ово урушавање поверења не само код осталих у руској политичкој номенклатури, него и код самог Лаврова. Сад је питање за милион долара – како онда са тим Западом преговарати о Украјини. Како уопште доћи до почетног скупа, како уопште дефинисати некакву трајекторију тих преговора, правила преговора, утврдити шта је њихов циљ?! Он је маркирао САД као најважнију тачку, најважнију силу са којом треба преговарати о Украјини, а истовремено и послао поруку да тих преговора не може брзо бити“, каже Пророковић.

Због тога, сматра Пророковић, треба очекивати да ће се овај оружани конфликт наставити, а да ће се „нешто у том оружаном конфликту решавати на терену, односно да ће западни преговарачи бити стављени пред свршен чин“.

„Можда је то и најефикаснији начин да се Запад натера на неку врсту преговора. Иначе, ово је постала агонија, како за сам Запад, тако понајвише и за Украјину“, додао је.

Пророковић сумња да је политичко решење украјинског сукоба близу.

„А сада, којом динамиком ће се одвијати ти сукоби на терену то из овога што је Лавров рекао не можемо докучити, не можемо претпоставити. То, вероватно, зависи од читавог низа фактора које је у овом тренутку немогуће предвидети. Али, 2024. година сасвим сигурно, након свих ових изјава и свега виђеног, неће бити година преговора, него година наставка оружаног конфликта“, оценио је Пророковић.

Извор:
ИН4С