Како се бес Немаца прелио у тракторске колоне

Немачка привреда тоне у рецесију, а у 2022. години забележен је највећи пораст броја миграната у Немачкој у историји. Пољопривредници блокирали друмове, а железничари штрајкују…

Хиљаде незадовољних пољопривредника блокира главне саобраћајнице широм Немачке, штрајк су почели и железничари блокиравши тако готово цео железнички саобраћај, већина Немаца подржава захтеве сељака, а немачка привреде тоне дубоко у рецесију…

Шта се то догађа у Немачкој?

„Стварно све више личи на генерални штрајк. Нисмо имали генерални штрајк у Немачкој од 1906. године. Министар економије је за длаку избегао, рецимо, физички обрачун са заиста љутом гомилом демонстраната прошлог викенда. То су сцене које до сада нисмо видели у Немачкој, каже Карстен Никел, заменик директора за истраживање у фирми Тенео.“

„Очигледно улазимо у кључну изборну годину, зар не? Три регионална државна избора и избори за Европски парламент, тако да мислим да то не слути на добро“, напомиње Никел, преноси Си-Ен-Би-Си.

У 2022. години забележен је највећи пораст броја миграната у Немачкој у историји, овај рекорд објашњава се избијањем рата у Украјини. Савезни завод за миграције и избеглице објавио је да је те године у Немачку стигло 2,7 милиона људи, док је истовремено емигрирало 1.2 милиона. Дакле број избеглица је повећан за милион и по само у једној години.

То је највећи прилив још од 1950. године од када се води евиденција.

Бугарски политиколог Иван Крастев тврди да се у Немачкој развио менталитет: „Мењајте свет, али не и мој стил живота.“

Очигледно је да последњи догађаји показују да Немачка није била спремна за кризе и шокове. Ни за рат у Украјини као ни његове последице Немачка такође није била спремна.

Када је у децембру та тзв. „семафор-коалиција“ дошла на власт, њено обећање је гласило: променити Немачку, али без губитка благостања, подсећа Дојче веле.

Чак је и трансформација привреде и друштва у климатски неутралне требало да буде могућа без губитка благостања. То је требало да се финансира са 60 милијарди евра које нису биле потрошене за време пандемије короне. Али, Савезни уставни суд је то у новембру 2023. прогласио неуставним. Сад немачкој влади недостаје новца.

Већ након избијања рата било је јасно да она не може да одржи своје обећање. Након обуставе дотока јефтиног руског гаса, цене су делимично експлодирале и привреда је запала у рецесију. Губитак благостања осећа се свуда.

У таквој ситуацији свака додатна штедња доживљава се као превелики терет. Једни су због тога уморни и сломљени, други бесни на владу.

Када је савезни канцелар Олаф Шолц за Нову годину посетио подручја погођена поплавама, суочио се с чистом мржњом. Вређали су га довикујући му да је „лажов“, „издајица народа“ и „криминалац“.

Посебно су љути били пољопривредници којима би требало да буду укинуте субвенције. Они зато по читавој Немачкој блокирају путеве, тракторима долазе у градове и блокирају саобраћај протестујући на тај начин против планова владе.

Према једном истраживању из 2016, Немци су били народ у ЕУ који је најмање био склон популистичкој политици. Изгледа да се то променило. Друштво се поларизовало, каже публициста Албрехт фон Луке из часописа „Листови за немачку и међународну политику“. Ставови се све више приближавају политичким екстремима, Немачка показује „тенденције поделе и раздора“, опрашта се од друштва сагласности и претвара у „некултуру спора“, каже Фон Луке.

Слично, иако не толико драматично, ствари види и Урсула Минх, директорка Академије за политичко образовање Туцинг. „Мислим да не би требало да говоримо о подели друштва на два једнака дела, али видим да рубна подручја друштва постају све већа“, каже политиколошкиња у изјави за Дојче веле.

Као што су тренутно пољопривредници. Али и Синдикат машиновођа. То су две јаке интересне групе које својим акцијама могу да паралишу читаву земљу. За Лукеа су протести пољопривредника пример тога да „свако гледа само на себе“.

„Сељаци су постигли то да влада одустане од готово свих мера, али се и даље боре како би прогурали све до последњег захтева“, каже Минх.

Урсула Минх сматра да је узрок протеста пољопривредника то што су они преоптерећени. С једне стране финансијски, јер је најпре требало да субвенције буду брзо укинуте, „а да људи нису имали могућност да се правовремено на то припреме“. Али, они су осећали и да су заобиђени, јер се пре одлуке није с њима и њиховим удружењима разговарало. „Осећају се као гурнути у запећак руб и мисле да се не узима у обзир то колико су они заиста важни.“

Кад је почетком 2023. процурила информација да влада намерава што је пре могуће да забрани грејање на лож-уље и гас, и да пропише инсталацију топлотних пумпи, јавно згражавање било је огромно. Нарочито је пало поверење у министра привреде Хабек из редова Зелених, а и популарност владајућих странака драматично је пала.

Многи, међутим, ствари виде другачије. Странка која од тога највише профитира је Алтернатива за Немачку (АфД). Подршка тој партији континуирано је расла. У Саксонији, Тирингији и Бранденбургу, где се у септембру ове године одржавају покрајински избори, АфД је најјача странка, понегде и са великом предношћу.

Публициста Албрехт фон Луке очекује да ћемо у 2024. бити сведоци избори „бесних грађана“, тим пре што код владе семафор-коалиције побољшање није ни на видику.

„Њихове свађе ће се наставити, незадовољство у земљи ће да расте. Добићемо изборе протеста и предрасуда.“

Извор:
ПОЛИТИКА