Курти у затворима држи 78 српских заточеника

Хапшења су планирана и спроводе се систематски, с намером да се становништво застраши, да неки напусте ово подручје, а да неки одустану од повратка, каже адвокат Љубомир Пантовић.

Косовска Митровица – Готово да не прође дан а да премијер привремених институција у Приштини Албин Курти не изнесе нову претњу или не предузме насилну акцију усмерену ка Србима на Косову и Метохији. Уз најновије упаде његове тзв. полиције у комплекс „Рајска бања” у Бањској и друге локације на северу Космета, констатовао је и „да има врло мало оптужница за безброј злочина почињених над грађанима, уставним и правним поретком, територијалним интегритетом у 2022. и 2023. години”. Таква најава додатно је забринула српски народ, нарочито јер је Курти на овај начин поручио да су недавно „стопирани” спискови на којима су имена 60 Срба који се терете за „подривање уставног поретка”, односно који су били на барикадама у децембру прошле године на Јарињу, Брњаку, али и на целом северу, поново – активирани. И све то упркос гаранцијама Запада да неће бити хапшења због постављања барикада, након чега је српски народ и пристао да прекине овај вид протеста.

Курти је поменуо и „да постоје информације о томе шта се дешавало годинама уназад, годинама када смо имали барикаде”. „Чак и када је било хапшења и оптужница, било је пуштања у кућни притвор, било је третмана који нису обесхрабрили криминалце”, устврдио је премијер из Приштине. Цело излагање Куртија, које је пренео албански „Репортери”, односило се на север Космета, што је, по свему судећи, истог дана довело до поновног активирања списка са именима Срба са севера, а један од њихових представника је, како незванично сазнајемо, већ морао да да изјаву у полицијској станици у Косовској Митровици. Према незваничним информацијама, позив је уручен још једном од представника Срба. Наиме, у првој половини децембра полиција је почела да позива на „информативне разговоре”, а убрзо су „подигнуте четири оптужнице за лица” која се налазе на списку, од којих су нека већ у притвору.

Испоставило се да је једно од лица и Милун Миленковић Луне, истакнути спортски радник из Косовске Митровице, који је брутално ухапшен у центру града од стране припадника специјалне јединице косовске полиције Росу, али и агената у цивилу. Они су на грађане који су се затекли у близини прскали бибер-спреј, али су их и држали на обарачу пушака и пиштоља. Ово је један од најбруталнијих примера насилних акција Куртија на северу. Тачно је годину дана како се устремио на Србе, али и на територију овог дела КиМ. Осим што уз помоћ специјалних милитаризованих јединица косовске полиције упада у објекте које је градила Република Србија попут „Рајске бање”, отимачине српских имања, односно приватне имовине, као у селу Банов До у општини Звечан, где багери прекопавају српске њиве, провала у продавнице које држе Срби, а косовска полиција плени све, од сокова до цигарета које имају акцизну маркицу Републике Србије, узурпација српске имовине која се проглашава за „земљу од јавног интереса” – Курти сматра да му највише политичких поена доноси кад шаље своје полицијске снаге и агенте у цивилу да хапсе и киднапују Србе. И када их, врло често, без сведока и доказа држи у затворима.

Било да се нађу пред кућом, на магистрали, на неком од локалних путева, или да их хапси чим кроче на територију северног Космета, односно пункта који држи косовска „гранична полиција”. Јариње и Брњак, али и пункт Росу полиције у Шаљској Бистрици, у општини Звечан, где је Курти илегално подигао базу пре тачно годину дана, за Србе је најризичније подручје. Никад се не зна ко ће у том делу полиција волшебно привести, као што се то десило пре годину дана Дејану Пантићу, бившем интегрисаном полицајцу из Косовске Митровице, којег Приштина сумњичи за наводно тешко кривично дело „угрожавање уставног поретка”, а одскора се брани са слободе.

О Пантићу, који је ухапшен прошле године на Јарињу, скоро две недеље се ништа није знало, па чак ни представници Еулекса нису имали информације где се он налази. То је био тек почетак хапшења Срба јер је онда уследило привођење у Косовској Митровици Слађана Трајковића, такође бившег косовског полицајца, у мрклој ноћи, где породица више сати није могла да сазна где се он налази. Оптужен је за наводни ратни злочин почињен на територији вучитрнске општине, одакле је с породицом, као и више хиљада Срба, у налету екстремних Албанаца морао да избегне.

Да приштинске власти, посебно Курти, који се ставио и у улогу тужиоца и судије, не маре за крајње лош третман српских затвореника, потврђује и најновији случај Зорана Костића (73) из Прилужја, угледног домаћина, вишедеценијског приватног предузетника, а којем срце данас ради са свега 30 одсто. На драстичне пропусте лекара и затворских чувара, али и управе затвора, међународни представници ћуте, самим тим дајући Куртију ветар у леђа. Костићу је пре неколико дана продужен притвора за још два месеца. Албанске судије не маре што његов адвокат и родбина указују да му је „живот о концу”, него му пресуђују по кратком поступку, не желећи да прихвате ни кауцију која је суду понуђена.

Нешто пре овог месеца Зорану Ђокићу из Пећи је потврђена казна од 12 година затвора за ратни злочин, што је одбрана оценила као „дубоко погрешну и неправичну пресуду”. Милан Костић, братанац Зорана Костића, иначе и председник привременог органа општине Вучитрн, за „Политику” је недавно изјавио да у косовским казаматима лежи 78 Срба и они се углавном терете за тешка кривична дела, „чија судбина зависи искључиво од судија и лажних сведока”. Истог дана у јуну ове године ухапшени су и Драган Миловић из Звечана и Илија Елезовић из Косовске Митровице, који је прошлог месеца због тешке болести пуштен да се брани са слободе. У затвору у Подујеву је и Драгиша Миленковић (51) из Кишнице код Грачанице, а хапшењем Миленковића „настављен је лов на Србе”, који се посебно интензивирао у последње две године откако је Курти сео у столицу премијера привремене приштинске власти.

Хапшења Срба прелила су се и на Метохију, на српске повратнике у општини Исток, па је тако у августу на прелазу Мердаре ухапшен Момир Пантић, предратни начелник СУП-а у Истоку, а његово хапшење је изведено у сарадњи с косовском обавештајном агенцијом (КИА). Пантић је и раније био на мети косовских обавештајаца, а једном приликом, када је кренуо у посету пријатељима у Метохији, на његов аутомобил у којем је био с пријатељем пуцао је непознати нападач, са фантомком на глави, испаливши пет метака из пиштоља.

Хапшење Пантића повезује се са чињеницом да је имао намеру да преузме документацију у вези с питањем његове имовине у Истоку, али и 15 хектара земље које има у Осојану. За непуна 24 сата по хапшењу Пантића, у својој кући у селу Љубожди ухапшен је повратник Жарко Зарић, који се у родно село вратио 2017. године. Упркос томе што је шест година с неколицином мештана живео у Љубожди и био на мети напада албанских екстремиста који су му цртали графите УЧК на кући, каменицама ломили прозоре и гађали врата, Зарић је био решен да остане на свом огњишту. Очигледно је то и било повод за хапшење, које је унело не само забринутост и страх међу малобројне српске повратнике у овом селу, већ и међу свим повратницима у општини Исток, која од 1999. године бележи највећи број Срба који су се вратили на своја огњишта. Многи се сећају и бруталног хапшења Богдана Митровића у селу Мушутишту, у општини Сува Река, чије је четворомесечно тамновање у затвору у Подујеву изазвало велику пажњу јавности.

Адвокат Љубомир Пантовић, који је од 1999. заступао оптужене, првенствено у Косовској Митровици, „где је у једном моменту било 30 ухапшених Срба”, када су у судским већима седели искључиво Албанци, каже да нема податак колико је тачно Срба у затворима који се терете за ратни злочин, али и да је „од 2018, од када више нема странаца у косовском правосуђу, па до 2023. године осморо Срба правноснажно осуђено за кривично дело ратни злочин, а најмање 15 је тренутно окривљено за то кривично дело, што у истражном поступку, што оних којима је суђење у току”.

„У последње три године сам бранио четворо оптужених за ратни злочин. Нажалост, тројица су осуђена, а четвртом је суђење започето 20. децембра. Склон сам томе да тврдим да су сви били осуђени и пре подигнутих оптужница. Један од њих је овде, после рата с породицом живео 15 година, радио је у многим страним и косовским институцијама, чак и у једном од косовских министарства. Провере су показивале да никада није био у сукобу са законом. Други Србин је осуђен на 22 године затвора у првом степену, а касније му је у жалбеном поступку казна смањена на 11 година, мада није било доказа у прилог његове кривице”, каже за „Политику” Пантовић, наводећи да „су учестала хапшења на северу Косова и Метохије”, као и да „не постоје спискови у правом смислу те речи, али да су хапшења планирана и спроводе се систематски и са унапред утврђеним циљем”. Како још адвокат Пантовић наводи, „верујем да има намере да се становништво на овом подручју застраши, да неки напусте ово подручје, а да евентуално они који намеравају да се врате овде одустану од те намере”.Антрфиле УЗ ФОТКУ ЗАТВОРА

Најозлоглашенији затвор код Подујева

Велики број Срба који су ухапшени или осуђени данас је смештен у затвору високог ризика у Грдовцу код Подујева. Иако грађен као модеран објекат, овај казамат међу Србима слови за најозлоглашенији и у њему су смештени оптужени или осуђени за тешка кривична дела.Антрфиле

Масовне пресуде и оптужнице од 2000. године

Прве истраге, а убрзо и оптужнице за најтежа кривична дела, ратни злочин и геноцид, против Срба на северу Космета кренуле су већ 2000. године. У једном тренутку оним које су се односиле на геноцид било је обухваћено више од 30 Срба. Судска већа су била састављена искључиво од локалних Албанаца, а сви оптужени су проглашавани кривим уз драконске казне.

„Срби су осуђивани на 15 и 20 година затвора, а само у једном моменту у затвору у Косовској Митровици било је 42 Срба и неколико Рома. Са хапшењима и драконским кажњавањем се наставило у свим судовима на КиМ, да би у једном моменту Унмик донео уредбу под бројем 64/2000, којом је било предвиђено да у судским већима странци морају да буду у већини. Убрзо је уредба заживела, а највећи број осуђујућих пресуда локалних судија је у жалбеним поступцима преиначена у корист оптужених лица. Ушло се у мирнији период, а готово сви окривљени су пред судовима Унмика ослобађани кривичне одговорности јер су били хапшени и оптуживани без доказа”, наводи Пантовић.

Међутим, од 2018. године, откад је правосуђе предато у руке локалних Албанаца, пресликала се ситуација из 2000. године. Адвокат наводи и податак да је за скоро 19 година, за време Унмика и Еулекса у косовским судовима за ратни злочин правноснажно осуђено само четворо Срба, да би за само пет година откад суде само Албанци тај број био два пута већи.

Биљана Радомировић

Извор:
ПОКРЕТ ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ