Данас је Свети Спиридон Чудотворац

Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан посвећен сећању на Светог Спиридона Тримитуског – великог чудотворца и хришћанског светитеља.

Свети Спиридон је био пријатељ светог Николаја чудотворца Мирликијског. У своје време оба светитеља одбранила су чистоту вере Православне у борби са јереси свештеника Арија на Првом Васељенском Сабору 325. године. Мошти светог Спиридона поседују јединствена својства: не само да су нетрулежна током векова, већ су очувале гипкост и мекоћу својствену обичном, живом људском телу.

Свети Спиридон се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, кољива (жита), воштане свеће и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Ова слава увек пада у божићни пост и стога славска трпеза је увек посна. То је непокретни празник. По једном предратном извештају Св. Спиридон је према броју српских породица које га славе, на десетом месту међу свецима.

Приликом свог боравка у Оптини манастиру Николај Васиљевич Гогољ је испричао свом духовнику оцу Амвросију о чуду светог Спиридона које се десило пред његовим очима. Десило се то за време његовог поклоњења моштима светог угодника Божјег Св Спиридона Тримифунтског, чије се мошти налазе на Крфу.

Тога дана када је Гогољ дошао на поклоњење светитељу који се слави 25. децембра по новом календару са великом торжественошћу мошти су се обносиле око града. Међу њима се налазио неки енглески путник одрастао на скепси и рационализму протестантске културе. Он је дозволио себи да примети, да су сигурно на леђима угодника направљени прорези и тело пажљиво балсмовано. Затим се сасвим приближио моштима. Какво је било његово избезумљење које се граничи са ужасом, када су се мошти светитеља тј. светитељ пред очима свих… лагано придигао из кивота и окренуо своја леђа управо том „идејном“ наследнику апостола Томе, названог „неверујући“: ХАЈДЕ ПРИЈАТЕЉУ, ПОТРАЖИ СВОЈЕ ПРОРЕЗЕ!“ Каква је даља судбина тог поштованог Британца, на жалост није познато. Гогоља је то чудо пак потресло до дна душе.

Кивот са моштима светитеља сав је окићен даровима оних којима је светитељ помагао. Место где се реликвија налази је закључано и чувар га отвара само за православне поклонике, док је католицима дозвољено само да целивају кивот. Писац описује изглед светитеља-светога Спиридона –„Господе за мене је то био највећи потрес у животу. Кроз стакло сам веома добро успео да разазнам лице светитеља. Његове црте сасвим препознатљиве, одлично очувана коса и белоснежни зуби. Кожа мало наборана и потамнела, али је сачувала форму. Заиста чувари моштију кажу да је свети Спиридон потамнео однедавно.

Десило се то у седамнаестом веку када је била спроведена реформа обреда и богослужбених књига, позната као реформа патријарха Никона. Очигледно да она светитељу није била по вољи. ТЕЛО СВЕТОГ СПИРИДОНА ИМА СТАЛНУ ТЕМПЕРАТУРУ 36,6 степени. Њему расту нокти и коса. И што је најчудније-одећа која му је обучена мења се сваких пола године, зато што се хаба као да не лежи у кивоту већ хода. Чувар кивота је причао да се дешава да кључ не може да отвори браву кивота. И тада свештеници знају-светитељ једноставно није у кивоту, он хода по острву.

Извор:
ИН4С