Вештачка интелигенција је попут нуклеарног оружја

ВИ ће у једном тренутку постати дупло, па десет, па сто, па милион пута интелигентнија од нас. Да ли онда нешто што је толико паметније можете да спречите у било чему – упозорава Владимир Ђукановић, филозоф и економиста који је недавно објавио роман посвећен управо овом феномену

Пише: Василије Филиповић

Још 2014. британски научник Стивен Хокинг рекао је да би стварање савршених мислећих машина могло да представља претњу за опстанак човечанства. Да има разлога за забринутост говори и чињеница да су Илон Маск и стотине светских стручњака потписали апел у коме су тражили шестомесечну паузу у истраживању вештачке интелигенције (ВИ), што није прихваћено.

Да ли ВИ угрожава нашу приватност и које још безбедносне ризике носи, разговарали смо са Владимиром Ђукановићем, који је последњих година чест гост на трибинама посвећеним ВИ.

– Израз вештачка интелигенција се односи на програмске језике попут „Лиспа”. Он се користи у програмирању машина које имају моћ да саме уче. Поента је што компјутер сам испробава одређене одговоре у односу на своје окружење и сам себе допуњује – каже Ђукановић, који је радио као главни трговац у инвестиционом фонду „Џеј Пи Морган”. По струци филозоф и економиста, након живота у Америци, Енглеској и Јапану, вратио се у домовину. Због успешне каријере на Менхетну, наши медији су га прозвали „српским вуком са Волстрита”, а недавно је, после вишегодишњег истраживања вештачке интелигенције (ВИ), објавио роман „Блистање”, посвећен управо овом феномену.

Како објашњава, иако је вештачка интелигенција присутна у нашим животима већ 20 година, између осталог и преко реклама на „Фејсбуку” и „Гуглу”. Тек појавом чета ГПТ дошло је до повећаног интересовања, јер људи имају осећај да комуницирају са стварном особом. Да је ВИ глобални проблем, указују свакодневно чак и водећи светски стручњаци за ову област.

– ВИ је као нуклеарно наоружање – или ћемо се као свет договорити, или је ирелевантно шта ће урадити засебно било која држава – истиче наш саговорник.

Један од највећих ризика по приватност је и „дипфејк” технологија, уз помоћ које свако може да се лажно представи. Тако је забележно да је извесни хакер видео-позива прошле године разговарао са градоначелницима Берлина, Мадрида и Беча, представљајући се као њихов колега из Кијева, Виталиј Кличко.

– Као и код сваке технологије, увек ће постојати они који ће покушати да је злоупотребе. То вероватно нећемо успети у потпуности да контролишемо, али је правна регулатива неопходна – сматра Ђукановић, надовезујући се на вест да су званичници ЕУ претходне недеље постигли договор о првим законима који регулишу употребу вештачке интелигенције.

– Нико сем ЕУ није изгласао ништа слично и нема озбиљног помака, а веома је тешко усагласити то глобално. Шта вреди да једна земља регулише АИ, кад ће неко из друге државе моћи да нанесе штету – упозорава наш саговорник.

Он наводи и пример који јесте научна фантастика, али је и један од могућих сценарија за будућност, уколико се АИ отргне контроли:

– ВИ ће у једном тренутку постати дупло, па 10, па 100, па милион пута интелигентнија од нас. Да ли онда некога ко је толико паметнији можете да спречите у било чему? У књизи „Филозофија свести” Дејвида Чалмерса говори се о томе како ће се такво биће односити према човеку и ниједан сценарио није добар. Један од њих је, рецимо, да ће машине ставити људе у зоо-врт као што ми сада затварамо животиње. Све су то велике непознанице, нико не може са сигурношћу да предвиди шта нас чека у будућности.

Ђукановић се осврће и на извештај инвестиционе банке Голдман Сакс у ком пише да би АИ могла да угрози 300 милиона послова у САД и Европи. Како каже, пре 20 година се сматрало да ће машине заменити раднике, док су сада на удару највише високообразовани.

– У последња два века сваки технолошки развој је био довољно спор да смо могли да се преквалификујемо, а сада је питање да ли ћемо имати времена за то. „Фајненшнел тајмс” је објавио чланак у којем се наводи да је већ скоро три одсто људи изгубило посао на великим фриленс платформама као резултат четa ГПТ. Кажу да ће 300 милиона радних места бити у опасности краткорочно, али то је скоро 10 одсто радне снаге на светском нивоу – наглашава овај финансијски стручњак.

За себе каже да је егзистенцијалиста под утицајем Жан-Пол Сартра, Симон де Бовоар и Албера Камија, а на будућност АИ гледа са филозофског аспекта. Он сматра да се свет налази на раскрсници, где један пут води ка томе да ће ова технологија бити само још једна у низу која служи човечанству, док друга рута води у „пакао”.

Извор:
НАУКА И КУЛТУРА