Шћипе Шаћири: Ставови Саве Јањића у супротности са ставовима СПЦ

Игуман Српске православне цркве, који је, захваљујући својим прогресивним ставовима и вештином комуникације на друштвеним мрежама, добио име „сајбер-свештеник“, труди се да помогне дијалог и разумевање између Срба и Албанаца.

Као архимандрит манастира Дечани на западном Косову, Сава Јањић је у јединственој позицији да помогне смиривање тензија у натегнутим односима два народа и то и ради, како „на терену“, тако и на интернету.

У интервјуу за СЕТимес, Јањић, који редовно разговара о верским питањима на Твитеру и Фејсбуку, говори о умереној улози коју би религија требало да игра у борби против екстремизма и подстицању међунационалног и међурелигијског дијалога.

„Наша црква активно учествује у редовним контактима са муслиманском и католичком заједницом на Косову. Радимо заједно како бисмо се боље разумели и дали свој допринос друштву у коме живимо“, каже Јањић.

Јањић је недавно учествовао у међурелигијској конференцији у Пећи, у организацији министарства спољних послова Косова, која је окупила верске лидере са Косова и из читавог света.

„Истовремено, наша црква покушава да се, у највећој могућој мери, раздвоји од дневне политике. Сматрамо да се вера мора одвојити од политике и да наш главни циљ морају бити наше верске активности, људска права и хуманитарни рад“, каже Јањић.

Шћипе Шаћири, извршни директор Приштинског центра за толеранцију и сарадњу, каже заСЕТимесда су Јањићеви ставови у супротности са ставовима Српске православне цркве (СПЦ), која се није дистанцирала од своје улоге у ратовима у бившој Југославији.

„Улога СПЦ у југословенским ратовима била је да пружа моралну подршку српским војницима на фронту и она још увек има одређену улогу у српској политици. СПЦ, међутим, није променила свој став о Косову и потребно је да више размишља као Сава Јањић“, каже Шаћири.

СПЦ је у априлу објавила саопштење у коме је критиковала Бриселски споразум Србије и Косова, нагласивши да он представља признање независности Косова.

„Црква, као део друштва, има право да заузима ставове о дешавањима у друштву, посебно после рата на Косову“, каже Јањић. „Та улога је разумљива, пошто је црква пазила на народ и у време Отоманског царства. Ту се мисли на људска права, верска права и хуманитарну помоћ. Наравно, црква не би требало да се меша у рад политичких странака или идеологија. …Не можемо бити равнодушни према ономе што се дешава са нашим народом, јер цркву чине верници и ми осећамо дужност да укажемо на проблеме и понудимо нека решења, понекад и критикујући секуларну власт. Не можемо, међутим, бити политички ангажовани у дневној политици, јер је то на демократски изабраним представницима. Не кажемо то само у своје име, већ и у име наше ђаконије на Косову.“

Јањић каже да је главна улога религије да помогне остварење дубљег духовног схватања и повећа капацитет за љубав и поштовање према другима. Он додаје да се верски лидери морају не само дистанцирати од агресивних идеологија, већ и да је потребно да активно раде на помирењу и толеранцији.

„Потребно је сазнати више о другим традицијама и борити се против погрешних перцепција, које често служе као изговор за мржњу и насиље. Добро је и сарађивати на свим пољима где постоји заједнички интерес и заједно бранити људска права свих грађана, без обзира на националну или верску припадност“, каже Јањић.

Јањић каже да се често погрешно сматра да су ратови узроковани националним и верским антагонизмом.

„Заговорници агресивних идеологија злоупотребљавају веру и верске симболе како би прикрили своје стварне намере и мобилисали што више присталица. Самим тим, ни хришћански, ни муслимански лидери не смеју себи да дозволе да буду умешани у тзв. сукоб цивилизација“, каже Јањић.

Јањић критикује националистичке гласове у српској и албанској заједници и додаје да су и једни и други злоупотребили религију, погрешно је посматрајући као барјак супротне стране. Српски националисти су видели џамије као симбол вишевековне муслиманске владавине, док су албански националисти, посебно после рата, видели српске цркве као симболе српске политичке владавине.

„У оба случаја радило се о погрешном тумачењу“, каже Јањић. „Религија у суштини није у корену национализма и мржње. Верски објекти, како муслимански, тако и хришћански, представљају заједничко добро овог друштва и већина их је преживела векове историје. Уништавање светиња штетно је за достојанство народа из кога потичу нападачи и своди националне идеологије на ниво варварства. На жалост, у међунационалним сукобима на Косову, трпеле су и муслиманска и српска страна.“

Јањић каже да Српска православна црква и албанска Исламска заједница имају заједничку поруку: Рат на Косову није био верски рат и верске заједнице морају бити изнад дневне политике. Он додаје да је Косово мозаик различитих култура и верских традиција и само као такво има вредност и може завредити истинско поштовање у свету.

„Наши односи са Исламском заједницом су добри. Остаје, међутим, још пуно тога да се уради. У овом тренутку, постоји добро разумевање на врху, али још увек нема сарадње на локалном нивоу, где би локални верски представници заједно могли да ураде много више“, каже Јањић.

„Прошле године сам учествовао у радио емисији са локалним имамом у Дечанима. Обојица смо послали позитивне поруке и поруке помирења. Наш главни задатак је да спречимо мешање религије и дневне политике и обуздамо своје људе колико год можемо од било каквог насиља и да стално позивамо на решавање проблема дијалогом и у духу добросуседског поштовања.“

Манастир Дечани налази се под заштитом Унеска и још увек је под заштитом КФОР-а. Манастир је нападнут четири пута од завршетка рата 1999, последњи пут 2007, када је један косовски Албанац испалио минобацачку гранату на круг манастира. Нападач је осуђен на 2,5 године затвора.

„Чврсто верујем да овај манастир не заслужује такав третман, посебно због тога што смо овде збрињавали албанске избеглице за време рата и активно сарађивали са хуманитарним организацијама на помагању свим људима са овог подручја, без обзира на националност“, каже Јањић.

Јањић каже да односи са локалним властима још увек нису на задовољавајућем нивоу, али се нада да ће монаси и српска заједница успети да се у потпуности интегришу у општину Дечани, као слободни и равноправни грађани.

Грађани у Дечанима хвале рад манастира и захвали су на помоћи коју су добили од монаха за време рата.

„Чланови моје породице били су сакривени у манастиру 1999. Бежали су од српских снага и нашли уточиште у српском манастиру. То је нешто што се мора похвалити и морамо радити више на бољем разумевању“, каже заСЕТимесШпат Бинакај, студент из Дечана.

Агрон Бећири, сарадник Косовског центра за европску и јавну политику, каже заСЕТимесда верски лидери на Косову могу да играју значајну улогу у промовисању међуетничке толеранције.

„Верске институције, како исламске, тако и православне, установе су у које и Албанци и Срби имају највише поверења, па самим тим њихови лидери имају посебну дужност да промовишу боље разумевање двеју заједница“, каже Бећири. „Верујем да ће, проповедањем мира и толеранције у њиховим обраћањима, умногоме помоћи својим народима.“

Да ли подржавате напоре Саве Јањића против екстремизма и у прилог међунационалном и међуверском дијалогу? Поделите своје мишљење, напишите коментар!

Овај текст наручио је SETimes.com.