ДОШЛО ЈЕ ДО ПРОСЛАВЉАЊА ДВОЈИЦЕ ПОШТОВАНИХ ГРЧКИХ СТАРЦА 20. ВЕКА, ОД КОЈИХ ЈЕ ЈЕДАН БИО УЧЕНИК СВ. НЕКТАРИЈЕ СА ЕГИНЕ

Свети Синод Цариградске Патријаршије, разматрајући релевантне молбе Грчке Цркве, одлучио је да канонизује двојицу веома поштованих подвижника побожности 20. века: архимандрита Гервасија (Параскевопулос; † 30. јуна 1964) и јеромонаха Атанасија; † 17. август 1967.), преноси „Мистагошки ресурсни центар“.

„Срце нам је брже куцало, очи су нам биле пуне суза, а звона су од радости зазвонила када смо чули ову вест. Небу смо дали хвалу – људи се радују заједно са анђелима“, наводи се у саопштењу Патрске митрополије у вези са канонизацијом Светог Гервасија.

Објављујући канонизацију Светог Атанасија, Митрополија кифисијска је саопштила:

„Наша Митрополија се духовно радује након одлуке Светог Синода Васељенске Патријаршије. Његов спомен биће празнован 17. августа (дан његове блажене кончине) и 23. октобра (пренос његових преподобних моштију).“

* * *

Свети Гервасије је једна од најистакнутијих верских и културних личности у историји Патраса у 20. веку. Отишао је Господу 1964. године.

Према подацима агенције Басилица, вољени пастир рођен је у селу Нимфасија 1. јануара 1877. године. Имајући јаку веру од детињства, са 13 година ступио је као искушеник у Светоуспенски манастир Керница.

Године 1897. стигао је у манастир Богородице Ђирокомитисе у Патрасу, где је остао до краја својих дана. Замонашио се са 26 година. Године 1905. завршио је Рисарску богословску школу у Атини, где је постао духовно чедо великог светитеља – Светог Нектарија Егинског. У 33. години је рукоположен за јеромонаха, а четири године касније одбранио је докторску дисертацију на Богословском факултету.

Отац Гервасије је служио као капелан током Балканских ратова 1912-1913. После „малоазијске катастрофе“ 1922. године, отац Гервасије је показао солидарност са 7.000 избеглица које су се населиле у Патрасу.

Захваљујући његовој друштвеној и човекољубивој делатности, кротости и неуморном несебичном служењу, сви су почели да сматрају старца Гервасија правим примером духовника и хришћанина. Имао је важну улогу у препороду православног живота, упознавајући са вером и младе и старије људе, посебно кроз своје катихетске школе.

Отац Гервасије се упокојио у Господу 30. јуна 1964. године у 87. години живота. Подвижник је одмах почео да се поштује као светитељ. Пренос његових моштију извршен је 2014. године, сада се налазе у цркви Свете Параскеве при школи у Патрасу, коју је основао сам отац Гервасије.

* * *

Свети Атанасије (у свету Ђорђе Хамакиотис) рођен је 1891. године у планинском селу Калавирта. Замонашио се са 15 година, а 7 година касније, по завршетку Богословије, замонашио се са именом Атанасије. За јерођакона је рукоположен у 25. години, а за јеромонаха са 30. године 1921. године.

Од 1931. године отац Атанасије је служио у разним црквама у Атини. Године 1936. постављен је за ректора цркве Богородице Неранциотиске у Марусију (предграђе у североисточном делу Атине), која је постала позната широм Атике захваљујући плодном раду оца Атанасија.

Старац је вољен због свог посебно пребожног служења Литургије, као и због милости и љубави коју је дао свим људима.

Последње четири године живота старац је живео у малом манастиру Богородице Фанеромени, који је сам подигао у Атици. Отац Афанасије је преминуо 17. августа 1967. године и сахрањен је у манастиру. Његова келија, личне ствари и мошти су ту до данас.

Извор:
ПРАВОСЛАВИЕ РУ