Јутарњи лист: Николић нема проблема да учествује на скуповима на које је позвана и Јахјага

Загреб – Наредне седмице на Брду код Крања биће одржан самит шефова држава региона коме ће присуствовати и француски председник Франсоа Оланд, пише “Јутарњи лист“.

Реч је о заједничкој иницијативи председника Словеније Борута Пахора и председника Хрватске Иве Јосиповића која би, према писању загребачког „Јутарњег листа“, требало да на неки начин означи формалан почетак иницијативе за помоћ државама региона на њиховом путу према ЕУ.

Како се наводи, скуп би требало да резултира најмање једним самитом на истом нивоу, уз присуство неког председника из неке велике државе ЕУ.

С друге стране, додаје се, реч је о наставку иницијативе са сличним циљем коју су још 2010. године покренули тадашњи словеначки премијер а актуелни шеф државе Борут Пахор са тадашњом хрватском председницом владе Јадранком Косор.

Разлика од тадашњег првог састанка у Брду код Крања и оног који ће бити одржан 25. јула је велика, пише лист и подсећа да је онај први Европска унија готово бојкотовала јер организатори нису били у стању да обезбеде присуство свих лидера држава региона.

Како додаје „Јутарњи“, тадашњи председник Србије Борис Тадић „уценио је организаторе“ условљавањем свог учешћа тиме да Косово не буде позвано на скуп.

Иако су тада и Словенија и Хрватска учиниле све како би се пронашао компромис, дајући састанку неформални карактер, Тадић није дошао.

Данас се, наводи лист, ситуација променила и, на изненађење многих, Тадићев наследник Томислав Николић нема проблема да учествује на скуповима на које је позвана и косовска председница Атифете Јахјага.

Наводи се да је Николић то доказао учествујући на прослави чланства Хрватске у ЕУ и на радном доручку који је приредио хрватски председник Иво Јосиповић 1. јула у Загребу, што је био почетак иницијативе која се наставља овим скупом у Словенији.

Изненађење, и то позитивно, јесте да ће на овом скупу учествовати и француски председник, што се, сматра лист, доживљава као изузетно важна порука јер је он шеф државе која у последње време није претерано наклоњена процесу проширења ЕУ.

Француска је, додаје се, чак убацила у свој Устав да за пријем сваке нове чланице у ЕУ може да буде организован референдум у Француској.

Лист додаје да процес проширења није више омиљена тема у Бриселу, а поготово не у главним градовима неких држава чланица. Осим државе из окружења западног Балкана, Аустрије, Мађарске, Италије и донекле Грчке, те Шведске и нових држава чланица из источне Европе, другим државама ЕУ проширење није приоритет и није чак ни пожељно.

Велика Британија подржава проширење, али то не значи много у време када се Британци двоуме хоће ли уопште остати у чланству или ће изаћи.

Како наводи “Јутарњи“, Немачка и Холандија предводе групу државе које су скептичне према будућем проширењу. Међу западноевропским државама Ирска и Шведска спадају међу оне ретке које и даље снажно подржавају процес проширења.

Лист, међутим, указује и на другу страну приче а то је да су се у региону последњих недеља и месеци догодили, како се наводи, доиста драматични покрети и подсећа да је Србија постигла споразум који води према нормализацији односа с Косовом, а Албанија први пут одржала изборе према европским стандардима, чије је резултате губитник признао.

Само три дана пре ступања Хрватске у пуноправно чланство у ЕУ донета је одлука о отварању преговора о чланству Србије у ЕУ, Црна Гора је већ отворила те преговоре, а и Косово би, наводи лист, ускоро могло отворити преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању.

ТАНЈУГ