РТ: Да ли процурели нацрт Статута ЗСО на КиМ доноси дефакто признање?

„Ђаво се крије у детаљима“, рекао је један од представника опозиције у Приштини након састанка са изаслаником ЕУ за дијалог Мирославом Лајчаком, током кога су имали прилике да погледају међународни нацрт за формирање Заједнице српских општина, али не и да виде цео текст.

Ни лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај није био спреман да са новинарима подели коначан суд о нацрту, који је, према његовим речима, прочитао у целости.

Иако им је Лајчак изнео став држава ЕУ да „нацрт не прелази црвене линије Устава ‘Косова'“, лидер ПДК Мемљи Краснићи поручио је да је забринутост и даље присутна, пише „Репортери“.

Сви смо ми Мемљи Краснићи, могли би кажу многи и са ове стране административне линије, где влада још већа узнемиреност. Проблем је, ипак, у сасвим супротним разлозима за страх: оно што плаши албанског опозиционара – да „Косово“ неће добити признање – за Србију представља услов без кога не може да се преговара.

Ради се о нацрту кога нико у Србији, осим председника, није видео, а он је, пак, одбио да га потпише. Иако су се стране сагласиле да неће одавати детаље нацрта, оно што је наводно „процурило“ из Брисела само појачава бригу и неповерење.

Ђаво је у тајности

Професор Универзитета „Џонс Хопкинс“ у Вашингтону Едвард Џозеф оценио је у разговору за РТК да нацрт статута ЗСО „не би требало да буде објављен сада, ако је циљ да се постигне нека врста напредног договора мимо онога што постоји“.

„Понекад документи морају да буду тајни, далеко од јавности док су преговори у току“, навео је Џозеф.

Он је додао и да је новим предлогом статута ЗСО елиминисан модел Републике Српске на „Косову“.

„Колико сам чуо, иако то није формална ствар, предлог САД и ЕУ окончава проблем да ли Заједница треба да буде у складу са одлуком Уставног суда. Наравно, то мора бити у складу са том одлуком и мистерија је разјашњена. Предлог који је изнет је у складу са Уставом ‘Косова’ и колико сам разумео модел Републике Србије је потпуно изостављен“, истакао је Џозеф.

Осим што инсистира на тајности документа, Џозеф предлаже да се документ представи Београду по принципу „узми или остави“, нарочито „након агресије на ‘Косово’ 24. септембра у Бањској“.

„Овде је Србија стављена у позицију да у потпуности прихвати да ће да испуни своју обавезу према ‘Косову’, а то је дефакто признање, признавање докумената и симбола, а не да се противи чланству ‘Косова’ у међународним организацијама. Па зашто не искористити ову врсту предности када су Београд и председник Вучић у осетљивој ситуацији. То питање сам поставио Лајчаку када је прошлог месеца био у Црној Гори. Није јавно одговорио, али сам видео неке елементе онога што сам приметио у том документу Квинте“, додао је Џозеф.

Ђаво је у дипломатији

Премијер тзв. Косова Аљбин Курти био је прилично недвосмислен када је, извештавајући посланике у Приштини о последњем састанку у Бриселу, рекао да нацрт статута ЗСО који су представиле међународне дипломате доноси дефакто признање ‘Косова’, пренела је „Газета си“.

Према његовој оцени, документом се прекида политика непризнавања „Републике Косово“ која је постојала у споразумима из 2013. и 2015.

„У нацрту је јасно да је ‘Косово’ држава и да је будућност суживот у институцијама и границама ‘Републике Косово’. То значи да би Србија морала да одустане од претпоставке да Срби на ‘Косову’ живе у Србији или да Срби на ‘Косову’ могу да имају тежње ка територијалној сецесији или аутономији ван ‘Републике Косово’, мимо закона и устава ‘Косова'“, поручио је Курти.

Приштински премијер је након састанка са европским лидерима у Бриселу 26. октобра изјавио да прихвата предлог нацрта статута ЗСО и да је спреман да потпише споразум о нормализацији односа са Србијом, али да се томе успротивио председник Србије Александар Вучић.

Ђаво је у преамбули

Зашто је Курти вољан да потпише, а Вучић није, прилично је јасно ако се покаже да је тачан документ који је „Газета си“ објавила почетком новембра, тврдећи да је реч о папиру који је донет 21. октобра током посете „велике петорке“, а затим понуђен у Бриселу.

У њему се, наиме, јасно истиче да Србија треба дефакто да призна „Косово“, док Приштина заузврат треба да оснује ЗСО.

„Уз поштовање независности, аутономије и територијалног интегритета ‘Републике Косово’, Влада ‘Републике Косово’ усваја статут Заједнице општина са српском већином“, наводи се у преамбули нацрта на који се позива „Газета си“.

Да ли је управо овај или неки други нацрт био повод, не зна се, али је Влада тзв. Косова саопштила да документ који су објавили поједини медији о нацрту статута ЗСО, наводећи да га је предложила „велика петорка“ 21. октобра, „није веродостојан“.

Зашто кажеш вин-вин, а мислиш на САД и „Косово“?

Најзад, пошто било каквог дијалога уз посредство ЕУ нема без САД, подсетимо и на речи специјалног америчког изасланика за западни Балкан Габријела Ескобара.

Он је пре доласка „велике петорке“ разговарао са председницом „Косова“ Вјосом Османи о различитим начинима на које Приштина може да створи ЗСО, како би, по његовим речима, била „вин-вин“ ситуација. Или, по српски, ситуација у којој сви добијају.

„Према ономе што је написано, ‘Косово’ никада није било ближе том резултату“, закључује „Газета си“, након представљања наводног нацрта ЗСО.

Ако је документ до кога су дошли тачан и ако се њиме заиста експлицитно признаје независност „Косова“, са том оценом би могли да се сложе и са ове стране административне линије.

Недостаје само још појашњење од америчког изасланика, на кога је тачно мислио када је рекао „вин-вин“?

Извор:
НСПМ