Ко су израелски досељеници и зашто живе на палестинској земљи?

Чак 700.000 израелских досељеника живи илегално на окупираној Западној обали, а насиље досељеника је у порасту.

Откако је Израел започео своју бруталну кампању бомбардовања у Гази након смртоносног напада Хамаса 7. октобра, број досељеничких напада на Палестинце на окупираној Западној обали и Источном Јерусалему више је него двоструко већи од просјека који износи три до осам инцидената дневно, према подацима Уједињених народа.

Пораст броја досељеничких напада нагнао је стотине Палестинаца да побјегну из својих домова у протекле три седмице усред израелског бомбардовања Газе у којем је убијено више од 9500 људи.

Ко су, дакле, досељеници и гдје живе?

Ко су досељеници?

Досељеници су израелски држављани који живе на приватној палестинској земљи на окупираној Западној обали и у Источном Јерусалему. Огромна већина насеља изграђена је у потпуности или дјелимично на приватној палестинској земљи.

Више од 700.000 досељеника – 10 посто израелске популације од готово седам милиона – сада живи у 150 насеља и 128 испостава распоређених на окупираној Западној обали и Источном Јерусалему.

Насеља имају дозволу израелске владе док су испоставе изграђене без одобрења владе. Испоставе могу варирати од групице од неколико људи до заједнице од 400 људи.

Неки од досељеника досељавају се на окупиране територије због вјерских разлога док друге привлаче релативно мањи трошкови живота и финансијски подстицај који влада нуди. Ултраортодоксни Јевреји чине трећину укупног броја досељеника.

Већина израелских Јевреја који живе на Западној обали каже да изградња насеља побољшава сигурност државе, према подацима Истраживачког центра Пеw. То објашњавају аргументом да насеља дјелују као тампон зона за израелску националну сигурност јер ограничавају кретање Палестинаца и поткопавају одрживост палестинске државе. Међутим, неки израелски љевичари заступају став да ширење насеља штети дводржавном рјешењу и стога и изгледима Израела за мир.

Када су прва насеља изграђена?

Израел је почео градити насеља одмах након заузимања Западне обале, Источног Јерусалема и Појаса Газе у току Шестодневног рата из јуна 1967. године.

У септембру 1967, блок Етзион у Хеброну био је прво насеље изграђено на окупираној Западној обали. У овом насељу сада живи 40.000 људи.

У Кфар Етзиону, једном од најстаријих насеља, живи близу 1000 људи, док највеће насеље – Моди’ин Иллит – има близу 82.000 досељеника, већином ултраортодоксних Јевреја.

Узастопне израелске владе су проводиле ову политику која је довела до повећавања досељеничке популације на окупираним територијама.

Насеља сада контролишу близу 40 посто окупиране Западне обале. Ова насеља, заједно са огромном мрежом пунктова за Палестинце, у пракси раздвајају палестинске дијелове Западне обале, чинећи изгледе за будућу сусједну државу готово немогућим, према ријечима критичара.

Прво јеврејско насеље у Палестини потјече с почетка 20. стољећа када су се Јевреји суочили са раширеном дискриминацијом, вјерским прогоном и погромима у Европи и почели пристизати. У то вријеме је Палестина, која је још била под британском колонијалним контролом, била већински арапска са малом јеврејском мањином.

Тел Авив, највећи израелски град, изграђен је као насеље у предграђу арапског града Јаффе 1909. године.

Масовна миграција Јевреја у Палестину изазвала је устанак Арапа. Али, у насиљу које је услиједило, добро наоружане ционистичке милиције етнички су очистиле 750.000 Палестинаца 1948. Палестинци своје протјеривање зову Накба, што на арапском значи катастрофа.

Подржава ли влада досељенике?

Израелска влада отворено финансира и гради насеља за Јевреје.

Израелске власти дају својим досељеницима на Западној обали близу двадесет милиона шекела (пет милона долара) годишње да прате, извјештавају и ограничавају палестинску градњу у Зони Ц, које чини више од 60 посто Западне обале. Овај новац се користи да се унајме инспектори и купе дронови, те за снимке из зрака, таблете и возила, између осталог.

Четвртог априла су израелске власти тражиле да се удвостручи тај износи у државном буџету, на четрдесет милиона шекела (десет милиона долара).

Током протеклих неколико година, израелска војска је покренула специјалну телефонску линију коју назива Ратна соба Ц, за досељенике да назову и пријаве палестинску градњу у Зони Ц.

Неколико израелских закона омогућава досељеницима да присвајају палестинску земљу:

Израел је прогласио близу 26 посто територије Западне обале „државном земљом“ на којој могу бити изграђена насеља. Израел користи правне механизме за експропријацију палестинске земље за јавне потребе као што су градња цеста, насеља и паркова.
Након потписивања Споразума из Осла 1993. године с Палестинском ослободилачком организацијом (ПЛО), израелска влада је званично престала градити нова насеља, али су већ постојећа наставила расти.
Број становника у насељима на Западној обали и у Источном Јерусалему нарастао је са приближно 250.000 на близу 700.000 у септембру ове године.

Али у 2017, Израел је формално најавио почетак градње нових насеља.

Премијер Бењамин Нетанyаху, израелски премијер са најдужим стажом на тој позицији, подстицао је ширење насеља откако је дошао на власт 1996. године.

Постоје и израелске „невладине“ организације које раде на томе да избаце Палестинце с њихове земље користећи рупе у законима о земљишту.

Израелске власти такођер редовно плијене и демолирају палестинску имовину наводећи као разлог немање дозвола за градњу и других земљишних докумената које издаје Израел.

Али, међународне групе за људска права кажу да је готово немогуће добити израелску дозволу за градњу.

Јесу ли израелска насеља законита према међународном праву?

Нису. Сва насеља и испоставе се сматрају илегалним према међународном праву јер крше Четврту женевску конвенцију, која забрањује окупаторској сили да пресели своју популацију на подручје које окупира.

Насеља, кажу активисти, су енклаве израелског суверенитета које су фрагментирале окупирану Западну обалу, и било каква будућа палестинска држава би изгледала као низ малих, неповезаних бивших јужноафричких бантустана, односно територија на којима су живјели само црнци.

Уједињени народи су их осудили кроз низ резолуција и гласања. Према резолуцији Вијећа сигурности УН-а из 2016. године, насеља немају „правну валидност“.

Али, Сједињене Америчке Државе, најближи савезник Израела, пружају му дипломатску заштиту. Wасхингтон досљедно користи своје право вета у УН-у како би заштитио Израел од дипломатске цензуре.

Израел одобрава и подстиче градњу насеља. Иако су испоставе према израелским законима незаконите, Израел у протеклим годинама ретроспективно легализовао неколико испостава.

Више од 9000 досељеника повукло се из Газе 2005. године, када је Израел расформирао насеља као дио плана „раздвајања“ бившег премијера Ариела Схарона.

Како Израел контролише Западну обалу?

Израел је изградио зид раздвајања који се протеже на више од 700 км кроз Западну обалу, ограничивши кретање више од три милиона Палестинаца на окупираној Западној обали и Источном Јерусалему. Али, Израел каже да је зид ту због сигурносних разлога.

Палестински фармери морају тражити дозволу да приступе властитој земљи. Ове дозволе се морају обнављати, а могу бити ускраћене или опозване без објашњења.

Напримјер, близу 270 од 291 хектара земљишта које припада палестинском селу Wади Фукин близу Бетлехема су означени као Зона Ц, која је под израелском контролом. Близу 60 посто окупиране Западне обале спада у Зону Ц.

Зид који их дијели није једини. Више од седамсто препрека на путу постављено је широм Западне обале, укључујући стотину и четрдесет пунктова. Близу 70.000 Палестинаца са израелских радним дозволама прелази ове пунктове свакодневно.

Палестинци се не могу слободно кретати између окупиране Западне обале, Источног Јерусалема и Газе, и потребне су им дозволе за то.

Групе за људска права као што су Хуман Ригхтс Wатцх и Б’Тселем су закључиле да израелске политике и закони које користе како би доминирали над палестинским народом могу бити описане као „апартхејд“.

Је ли досељеничко насиље у порасту током протеклих седмица?

Јесте. Досељеници су извели више од 198 напада на Западној обали присиливши близу 1000 Палестинаца да побјегну из својих домова док је Израел наставио немилосрдно бомбардовање Газе, од 7. октобра.

„Досељеници су чинили злочине на окупираној Западној обали много прије 7. октобра. Али, изгледа као да су након 7. октобра, добили зелено свјетло да изврше још злочина“, Ал Јазеери је казао Гхассан Дагхлас, званичник Палестинске самоуправе који прати досељеничку активност.

Двадесет осмог октобра, палестинског фармера који је брао маслине насмрт су устријелили досељеници у граду Наблусу на окупираној Западној обали. „У току је сезона брања маслина – људи не могу доћи до 60 посто стабала маслина у подручју Наблуса због досељеничких напада“, казао је Дагхлас.

Бедуинско село Wади ас-Сееq на окупираној Западној обали је испражњено од својих 200 становника 12. октобра након пријетњи досељеника.

Тренутно насиље дешава се након што је прошле године забиљежен рекордан број случајева досељеничког насиља, када је са просјечна три, број инцидената порастао на осам дневно, према подацима УН-а.

Протеклих година, досељеници су све интензивније покушавали молити се у комплексу џамије Ал-Аqса, због чега су се Палестинци забринули да желе задирати у треће најсветије мјесто за муслимане. Молитве Јевреја нису дозвољене према „статусу qуо“ који управља Ал-Аqсом.

Три дана прије него што је Хамас извео смртоносни напад унутар Израела, досељеници су упали у комплекс џамије. У 2021, израелска полиција је упала у комплекс џамије како би омогућила улазак досељеника, покренувши смртоносни сукоб.

У фебруару су ултрадесничарски досељеници изазвали неред у граду Хуwари на Западној обали, запаливши десетке кућа и аутомобила. Након овог насиља, израелски министар финансија Безалел Смотрицх је изјавио да је Хуwара „уништена“.

Насиље израелских досељеника раселило је више од 1100 Палестинаца на окупираној Западној обали од 2022. године, према подацима из УН-овог извјештаја објављеног у септембру 2023. године.

Извор:
АЛ ЏАЗИРА