Владан Вукосављевић: МУЗЕЈ ИСТИНЕ И КУЋА УВЕЛОГ ЦВЕЋА

Отварање импровизованог музеја посвећеног Дражи Михаиловићу, осим симболички скромног почетка исправљања једне велике историјске неправде, имало је и један занимљив споредни ефекат.

Изазвани су јарост и агресивни фанатизам следбеника секте поклоника Ј. Б. Тита, прононсираног ратног злочинца, џелата српског народа, оперетског диктатора и по много основа девијантне особе, не сасвим јасног порекла и идентитета.

Млађе генерације имају прилику да сазнају колико дубоко је у наше друштво уткана злочиначка јерес титоизма и у којој мери су и данас агресивни и пуни мржње према свему српском, физички и идеолошки наследници убица из Лисичијег потока и џелата са безбројних стратишта које су по Србији од 1944. расејали ознашки Ханибали Лектори, разни Пенезићи, Ранковићи, Капичићи и хорде њихових модерних асасина.

Запад је од 1948. безрезервно подржавао Тита а већ од 1943. то су радили и Енглези. Разлоге зна и разуме сваки иоле писмен човек а детаљи и подробнија објашњења су свуда широко доступни.

Подржавати Броза, осим као део Хладног рата, значило је и држање српског народа у оковима и његово свођење на идентитетски и политички разорену и историјски немоћну етничку структуру. Ови принципи постали су милитаристичка стратегија Запада током ратова деведесетих а након Петог октобра прерасли су у политичку доктрину Брисела, Берлина, Вашингтона и Лондона.

Деценијама је Запад улагао новац и труд у оснивање густе мреже своје пропагандно-обавештајне агентуре у виду медија и невладиних организација, са циљем да српски народ ослаби, обесхрабри, политички индоктронира и спутава му реуспостављање државе на његовом културноисторијском простору, за коју идеју је током векова у ропству, дао жртава као мало који европски народ.

Запад је преко својих агената од утицаја, титоизам идеолошки префарбавао у неолиберализам, такође антисрпску локално прилагођену идеологију и своје кадрове је убацивао нарочито посвећено у три области, медије, културу и високо образовање тј. на универзитете. Титова идеологија антисрпства је на тај начин наставила да живи, ојачана, осавремењена и обилато спонзорисана.

Алакање њених комесара и букача можемо ових дана да чујемо у вези са једном од најболнијих тачака за титоисте и антисрпске активисте свих боја, а то је одавање дужне минималне почасти ЈВуО и њеном команданту.

Грађани би требало да разумеју да су сви ови разјарени активисти део у основи исте друштвене групе, чији је базични циљ сваковрсно активно деловање на свим пољима, против било ког разумно структурисаног српског националног, државотворног, економског, образовног и културноисторијског интереса.

Што пре разумемо дијагнозе за стање у ком се наше друштво налази, лакше ћемо наћи и лековите терапије.

И супротно. Наредно о чему се мора мислити је уклањање, и симболички и грађевински ружног комунистичког квази маузолеја на Дедињу, бесмисленог назива, и пребацивање Брозових посмртних остатака (под условом да се тамо уопште и налазе) на неко гробље, место где се по закону људи иначе сахрањују.

Логично би такође било понудити их и Скопљу, Подгорици, Сарајеву, Загребу или Љубљани. Разлози за ово, такође су добро познати.

Извор:
ЈАДОВНО