Израел и Палестинци: Живот у Појасу Газе – све што треба да знате

Дом за 2,2 милиона људи, Појас Газе простире се 41 километар у дужину и 10 километара у ширину – енклава окружена Средоземним морем, Израелом и Египтом.

Првобитно окупирану од Египта, Газу је заузео Израел током Блискоистичног рата 1967. године.

Израел је 2005. године повукао војску и око 7.000 досељеника.

Газа је сада под контролом екстремистичке исламистичке групе Хамас, која је збацила са власти снаге лојалне тада владајућој Палестинској управи после насилног раскола 2007. године.

Од тада, Израел и Египат су ограничили кретање робе и људи у Газу и из ње, објаснивши да је блокада неопходна због безбедносних разлога.

Хамас, којег су САД, Европска унија и Велика Британија, као и друге велике силе прогласиле терористичком организацијом, водио је неколико ратова са Израелом откако је преузео власт у Гази.

Испалио је или омогућио другим екстремистичких групама да испале, хиљаде ракета на Израел и извршио друге смртоносне нападе.

Шта је покренуло најновије насиље?

Стотине Хамасових екстремиста покренуле су 7. октобра 2023. до сада невиђен напад на јужни Израел, убивши најмање 1.200 људи и отевши десетине талаца које су потом одвели у Газу.

Израел је реаговао тако што је извршио читаве таласе ваздушних и артиљеријских напада на Газу, у којима је погинуло више од 1.400 Палестинаца, а његове трупе се гомилају уз границу за могућу копнену операцију.

Израелски премијер се зарекао да ће поразити Хамас у рату и „променити Блиски исток“.

„Потпуна опсада“

У склопу одговора на Хамасов напад, израелски министар одбране је 9. октобра издао наређење за „потпуну опсаду“ Газе, додавши: „Неће бити струје, неће бити хране, неће бити горива, све ће бити затворено.“

Израелски министар за инфраструктуру касније је прекинуо и снабдевање водом у Гази.

Овај потез је моментално погоршао ионако лошу хуманитарну ситуацију у Гази, где 80 одсто становништва мора да прима међународну помоћ.

Једина електрана у Гази престала је да ради након што јој је 11. октобра понестало горива, препустивши болнице приморавши болнице претрпане повређенима да се ослањају на резервне агрегате.

Очекује се да ће неке болнице са ограниченим залихама остати без горива у року од неколико дана.

Више од 600.000 људи такође је остало без пијаће воде кад је Израел донео одлуку да прекине снабдевање Газе водом.

Локалним воденим пумпама и канализационим системима такође је потребно гориво да би радили.

Затварање граничног прелаза са Израелом Керем Шалом за промет робе значило је да понестаје и залиха хране: трећина радњи у Гази пријављују несташицу основних намирница.

Уједињене нације кажу да већина продавница има довољно хране за око две недеље.

Расељено је најмање 200.000 људи, након што су побегли у страху за своје животе или зато што су им домови уништени у ваздушним нападима.

Већина се склонила у школама УН-а.

Стални нестанци струје

Чак и пре садашњег сукоба, искључења струје била су свакодневна појава у Гази, са домаћинствима која су у просеку добијала свега 13 сати струје дневно, према подацима УН-а.

Појас Газе куповао је скоро две трећине електричне енергије од Израела, док је остатак генерисала Електрана Газа (GPP).

Али заједничка понуда задовољава само мање од половине потражње.

Да би изашле на крај са искључењима, службе и домаћинства морају да се ослањају на резервне агрегате.

Али они су непоуздани због зависности од ретког горива и резервних делова, који подлежу ограничењима увоза зато што их Израел класификује као робу „двоструке употребе“ – цивилне и војне.

Затварања граница

Цивили полажу врло мало наде у то да ће успети да напусте Газу како би избегли сукоб.

Израел је на неодређено затворио гранични прелаз Ерез на северу Појаса Газе, док је гранични прелаз Рафах под контролом Египта на југу затворен 9. и 10. октобра због израелских ваздушних напада близу капије на палестинској страни.

Пре ескалације, Палестинцима је било забрањено да напусте Газу преко Израела сем ако не набаве дозволу за излаз који издаје Израел.

Дозволе су ограничене на надничаре, пословне људе, здравствене пацијенте и њихову пратњу, као и хуманитарне раднике.

У августу је дозволу да прођу преко Ереза добило 58.600 људи, што је 65 одсто изнад месечног просека за 2022. годину, према подацима УН-а.

Палестинци који желе да изађу преко Рафаха, за то време, морали су да се региструју код Палестинске управе неколико недеља унапред и да поднесу захтев Египту, који намеће ограничење броја људи и излаже их строгим безбедносним контролама.

Египат је дозволио да 19.600 људи изађе из Газе преко Рафаха у августу, што је највиши број од јула 2012. године.

Пренасељеност и оштећени домови

Газа има једну од највећих густина насељености на свету.

У просеку, има више од 5.700 људи по квадратном километру – веома слично густини становништва у Лондону – али тај број скаче на више од 9.000 у граду Гази.

Мало више од 75 одсто становништва Газе – око 1,7 милиона људи – регистроване су избеглице, према подацима УН-а.

Више од 500.000 њих живи у осам пренасељених кампова широм Појаса.

Сукоби између палестинских милитаната у Гази и Израела, и спора обнова, оставила је многе људи у Гази без одговарајућег смештаја.

УН су саопштиле у јануару да од 13.000 домова уништених после 2014. године, око 2.200 тек треба да добију средства за обнову.

Још 72.000 домова који су делимично оштећени нису добили никакву помоћ за обнову.

Реконструкцију омета ограничени приступ грађевинским материјалима и специјалистичкој опреми због Израеловог ограничења на артикле са „двоструком наменом“.

Палестински званичници кажу да су актуелни израелски ваздушни напади уништили 1.000 домова, а да је 500 толико озбиљно оштећено да у њима не може да се живи.

Здравствена служба под притиском

Јавне здравствене установе у Гази су преоптерећене и често их погађају нестанци струје и несташица медицинског материјала и опреме.

Многе услуге и специјалистички третмани нису доступни.

Уједињене нације кажу да су за то криви блокада Израела и Египта, мање трошење на здравство Палестинске управе са Западне обале и унутрашњи политички сукоб Палестинске управе, која је одговорна за здравство на палестинским територијама, и Хамаса.

Пацијенти из Газе којима је потребна здравствена нега за спасавање живота или захтеван третман у болницама на Западној обали или у Источном Јерусалиму морају прво да добију одобрење од Палестинске управе, а потом и дозволе за излазак из Газе од израелских власти.

Од 2008. до 2022. године, више од 70.000 или трећина захтева пацијената за дозволу били су одложени или одбијени.

Неки пацијенти су такође умрли док су чекали одговор на њихове молбе.

Земљорадња и рибарење ограничени

Уједињене нације кажу да око 1,3 милиона људи у Гази немају довољно хране и треба им помоћ.

Око 22 одсто од 12.000 пошиљки робе камионима које су Израел и Египат дозволили да пређу преко граничних пролаза Керем Шалом и Рафах у августу 2023. године биле су испоруке хране, према УН-у.

Израелска ограничења приступа пољопривредном земљишту и рибарењу смањили су количину хране коју становници Газе могу да произведу сами.

Области на до 100 метара од 60 километара дуге граничне израелске ограде сматрају се забрањеним за прилаз.

Земљорадници не смеју ништа да узгајају тамо, чак и ако је та земља у њиховом власништву.

Људи који нису земљорадници не смеју да приђу на 300 метара.

Уз то, Израел намеће ограничење пловидбе у Медитерану, што значи да становници Газе могу да рибаре само на одређеној удаљености од обале – тренутно између шест и 15 наутичких миља (11-28 километара) – што отежава зарађивање за живот за око 5.000 рибара и сродних радника.

После избијања најновијег сукоба, Израел је затворио Керем Шалом и забранио било какво рибарење.

У покушају да заобиђе блокаду, Хамас је изградио мрежу тунела коју користи за унос робе у Појас Газе из Египта, али и као подземни командни центар.

Израел тврди да тунеле екстремисти користе да кријумчаре оружје и да се крећу неопажено.

Израелска војска често гађа те тунеле.

Несташице воде су рутинске

Чиста вода је недоступна за 95 одсто становништва Газе.

Због прекомерног коришћења обалског аквифера и инфилтрације морске воде и канализације, вода из чесме је слана и загађена, и није за пиће.

Светска здравствена организација одредила је минимални прохтев за дневне потребе за водом на 100 литара по особи, што покрива пијење, прање, кување и купање.

У Гази, просечна потрошња је око 84 литра.

Само 27 литара од тога сматра се одговарајућим за људску употребу.

УН су 10. октобра упозориле да ће одлука Израела да прекине довод воде, струје и горива довести до тешке несташице пијаће воде.

Оне кажу да локалне власти позивају становнице да сачувају воду како би одржали основне услуге и да су погони за прераду отпадних вода престали да раде због несташице горива, што је довело до тога да се десетине милиона галоне сирове отпадне воде свакодневно испуштају у море.

Школе се користе као склоништа

Многа деца похађају школе које воде УН, а многе од њих служе као склоништа за десетине хиљада људи који су побегли од најновијег сукоба.

Према агенцији за палестинске избеглице УНРВА, 71 одсто њених 278 школа у Гази води систем „двоструких смена“, са једном сменом ученика ујутро и једном после подне.

Просечна величина одељења је 2022. године била око 40 ученика.

Стопа писмености за особе старости између 15 и 19 година је 2021. године била 98 одсто.

Висока стопа незапослености међу младима

Газа има једно од најмлађих становништва на свету – скоро 65 одсто становника је млађе од 25 година, према подацима ЦИА-е.

У Лондону је то, на пример, мало више од 20 одсто, где је према подацима из пописа из 2021. године више од 65 одсто људи старости између 25 и 64 године.

Више од 80 одсто становништва живи у сиромаштву у Гази, где је стопа незапослености међу највишим на свету, достигавши чак 45 одсто 2022. године.

Незапосленост међу младима је много виша, са 73,9 одсто људи старости између 19 и 29 година са средњошколским или факултетским дипломама који немају посао.

Извор:
ББЦ